Taljige

720 rsd
Odlomak iz knjigeTaljige

тихо тихо воз се креће
воз иде за Владимир
жене љускају семенке
жене иду у Владимир
крију зараду у кесе
даче промичу и реке,
шуме, доље и фабрике
повртњаци, повртњаци
Петушки су ускоро
воз се креће споро, споро
звече крилца полица
смену тражи спроводница
себи топли чај налива
а Кљазма се разлива
или Нерла рукавци
тип на горњој полици
новине је бацио
наочари скинуо,
ножице је обесио
и у шуму погледао
па сишао, и папуче натукао
негде тамо црква сину
преко реке, у даљину
воз се креће једва једва
вуче, тихо успорава
станица је Владимир
зар већ тако ‒ Владимир
да, личи на Владимир
цигарету гаси момче
с папучице вешто скаче
жене пипкају кесице
вуку торбе на излаз
напуштају стари воз
алмазно му око сјаји
у шиновоз иду људи
у Ковров, у Вјазники

у апсурдно широким прљавим плетеним дроњцима
кроз натопљену земљу, пробијам се по јаругама
по ведрим јагорчевинама, по отопљеном леду
свуда радосно марљива, певајући у ходу

нећу покварити, ни згужвати газећи ципелом
пролеће ћу пронаћи у малом створењу сваком
и бајат хлеб ћу јести, прострти у шуми постељу
нека на тело са грана капи сузно прокапљу

кад одахнем проверићу је ли сукња испрљана
седим крај старе јеле, дуго је ватра наложена
на распаднуто корење, на пањеве угљенисане
ја непрестано налажем мартовске дугачке дане

а када потпуно пламен топле ватре згасне
стопићу се са неравном сенком око мене

Вода дубока и ледена,
Дружина ми је удаљена,
И песма лута усамљена –
Збогом, земљице рођена!

Није касно да се сидро баци
И старо једро да се поправи,
Још ‒ за пријатеља по чашицу
И курс на мапи да се постави.

Брину се, пате моји вољени,
И небо уништењем плаши,
Но бело једро на пучини
И мучи ме и привлачи.

А ваљају се за мном таласи,
И да се осврнем немам сила,
Куда се то мој чамац заноси
Без једара и без кормила?

Успаванка

нестаће бруј галаме, како би заспали на време
кад заврше игру и раздор – Прохорил и Платонор

ни за масу, ни висину, ни за меру, ни тежину,
сан нам дај, на част нек буде, не походи он све људе

што је на свету најјачи, од дубине мора мрачнији
све у постељу обори хмељ на свету најпијанији

до ивице јагодица навукао је ћебенца
свет од јаве небрекао од себе је оградио

спавајте очи, нос и уста, плећа, и стомак нек спава
спавајте уши међу косом, спавај косо чупава

не мале и не велике, две ноге и две руке
две равне и две криве, а посред средине живе

на све стране се раширили Платонор и Прохорил
стигао их тврди сан, а ко не спава нек иде ван

свеже, еластично, сјајно
живим лишћем умотано
а творац, да дода блесак
умаче у зелен восак

рјабина руди, лишће шарени
опали жиреви ко насликани
киша добује, ломи у светлу
провлачи кроз шему црно-белу

асфалт је опран сапуницом
а преко, у сјају обилном,
цвасти ужади падобранских
у снежни брег прерастајућих

на масно поквашеном тлу
пупољци се ослобађају
бучно буђење царстава
крик птица и цврчање трава

Категорије: , Izdavač:
Autor: Sveta Litvak

Песничка збирка руске ауторке Свете Литвак дело је урбане силине.

Света Литвак (1959), руска уметница и песникиња протестног и перформативног импулса, са више изложби и неколико дела у музејима, створила је дело које одлично кореспондира са нашом савременом публиком. Разлог, тачније један од много њих, лежи у чињеници да су слем поезија и перформерство, те визуелни елемент поетског израза, и те како раширени у нас. Додајмо томе и рокерски, панкерски приступ поезији који је на нашим просторима одлично примљен и схватићемо, а то је само врх леденог брега, због чега треба читати Свету Литвак. Њене песме су лудичне, помало надреалне, на граници парадокса и ексцеса а понекад делују као стихови андерграунд песме за коју бисмо волели да постане хит. Писано је давно да је превод књижевног дела с једног језика на други вечито непотпун, те да публика која чита превод добија само мрвице са књижевног стола. Но, то није случај са бриљантним преводом Виолете Бјелогрлић која је верно дочарала Светин поетски дух и свет.

1

Јермолајску чујем свирку, он пребира хармонику
Рудолфово срце стално, лупа у гонг маестрално
поп-арт попа не уби, Венедикт гуди на туби
језицима влажна звона вуку цитру Спиридона
кобза блула, кобза гајда – алилуја Фердинанда
а Тимофеј, припит, басом, буги вуги за оргуљом
Савељ-тенор без лица, напев, трилер и терца
седам маше гудалима, маршем душа охрабрена
маса људи укипљена, свима уста разваљена,
само ти су зинули што не знају свирати.

4

на свежем чистом ваздуху, по равном путељку
добро је хладом шетати у кратком хаљетку
увијена крагна ‒ оштри сечива плетеница
све редом реже и сече ножићак злих окица
до фишечића лица подигла се колена
појавило се сеоце у трњаку малина
на средњем дворишту се отворила капијица
из дрвене уџерице пљуцка један чичица
где си до сад било, мило моје слатко детенце
много ли си накосила, смрти моја, смртице
неће ни зуцнути, ни закакотати неће
као луда заплакаће ако се закикоће
вратом врти, топће ногом, слеже раменцима
малчице се спотакне о праг на степеницама
притоке се уливају, лете гуске над шумом
коврџави храстови се опраштају са жиром

36

у двособном стану у округу Сокољники
да спремају вечеру на ринглу ставили
умало се угушише два сабрата по флаши
навалили на пиће, да једу нису стизали
не дочекавши закуску као летве се напили
баш док је вариво на нулу узаврело
пијани соколи на дивану су спавали
у кухињи из тигања сивим димом сукљало
приљежни су грађани ватрогасце позвали
у соби је плутао моноксид, у међувремену
двојицу су отрованих у хитну послали
треба стално пазити на пијанца комшију

Autor

Recenzije

Trenutno nema recenzija.

Be the first to review “Taljige”

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *