Osmeh optuženika

1.100 rsd
Odlomak iz knjigeOsmeh optuženika

Прво поглавље

Ниш, пролеће 2019. године

Било је кишовито мартовско јутро када је у канцеларији препуној докумената, комплета научне литературе, разних рукописа и једним старим рачунаром, седео доктор историјских наука, господин Витомир Велиновић. Неколико сати он је марљиво припремао своје предавање трудећи се да посао обави темељно и потпуно. Уосталом, он сам је био такав. Професор Велиновић је имао скоро четрдесет година, а већ према његовом изгледу могло се закључити да се ради о човеку од пера и науке. Никада није тренирао. Његова леђа била су благо искривљена од честог седења, а изглед „књишког мољца” наглашавали су дуга разбарушена коса, неуредна брада и наочаре високе диоптрије. Он се још као студент трудио да буде најбољи у чему је и успео. Завршивши основне студије као студент генерације, дипломирао је са десетком, уписао магистратуру, затим докторат. По окончању основних студија, запослио се и радио на факултету као асистент на предметима савремене историје. Међутим, његова каријера се ту зауставила. Стална улагања у нова истраживања, објављивање радова, посете иностраним научним сипозијумима били су изузетно скупи за примања асистента. Витомирова жеља била је бављење науком на највишем нивоу што је изискивало не само посвећеност науци и истраживањима, већ и стабилну финансијску подлогу. Он је сањао о својој катедри на предметима из области којом се бавио, чланству у САНУ, а највећи циљ било му је оснивање Института за савремену историју у Нишу. Међутим, жеља за напредовањем у научном свету, амбициозност и недостатак скрупула учинили су да Витомир Велиновић постане део организације која је финансијски могла помоћи његово напредовање, али која га је неприметно одвукла далеко од безбедне академске уштогљености и сигурности.

Још од својих студентских дана био је активиста омладинских организација које су повезивале студенте читаве Србије, али биле под будним оком свих власти које су се мењале. Својим способностима и ангажманом наметнуо се као лидер Студентског савеза Филозофског факултета у Нишу, а потом и Савеза младих на нивоу читавог града. Истичући се као успешан студент, добар говорник са упечатљивим политичким мислима о стању државе и народа, аутор бројних радова за неколико студентских часописа, Велиновић се допао институцијама које су желеле да имају такав кадар у својим редовима. Веома рано је врбован од стране полицијских обавештајних служби јер су финансијски помагале његово напредовање. Заузврат, он је смиривао евентуалне студентске побуне и дојављивао намере које би штетиле безбедности и угледу државе. Те везе господин Велиновић никада није прекинуо и посао за обавештајце Србије обављао је читавог живота.

Последњих годину дана помагао је полицији на расветљавању случајева спаљених аутомобила. Како се испоставило, то су биле криминалне акције иностране организације која је своје огранке имала и у Србији. Велиновић је, као човек који свакодневно контактира са људима, поготово студентима, могао да буде упознат са бар неким делићем овог хаотичног мозаика. Наиме, када је успостављен болоњски систем образовања на факултетима у Србији, блискост и честа сарадња студената и професора, нарочито асистената, постала је израженија. Обавезна предавања, вежбе, консултације, многобројни колоквијуми и испити зближавали су студенте и предаваче као да похађају средњу школу. Тесна сарадња и Витомирова пријатност у опхођењу са студентима олакшавала му је прикупљање информација о догађањима у граду. Међутим, тек понека вест о људима из нишког „подземља” била је недовољна да се активније укључи у истрагу и чинило му се да полако испада из игре. То му није одговарало јер је његова потреба за новцем постајала све већа и када се ради о приватном животу.

Витомир Велиновић је на кредит купио простран и добро опремљен стан у новоизграђеном делу града, нов аутомобил марке хјундаи соната, такође на кредит. Поврх тога, свој свакодневни живот трудио се да учини лепим и лагодним. Био је особењак који није марио за друштво више од онога што му је било неопходно за посао и напредовање. Није се женио, живео је сам. Бавио се науком, а у томе је неизмерно уживао.

Категорије: , , Izdavač:
Autor: Srđan Jović

Господин Лазар Савић, угледни крагујевачки професор, водио је сасвим уобичајени, рекло би се, безбрижно монотон живот у свом родном граду. Међутим, своје самачке дане професор Савић употпуњавао је неопходним дозама адреналина које су нудили пороци. Један од њих на крају му је променио живот. Кобна партија покера натерала га је да пристане на сарадњу са људима и организацијом о којима није знао ништа.

Лета 2019. године Лазарево занимање, професија и титула постали су његово шифровано име: Професор. Његово одредиште је град Ниш, место које симболизује Балкан у читавој својој националној шароликости, сукобљености и неизвесности. Тамо су спаљени аутомобили и нерешена убиства свакодневница а град постаје жива позорница кријумчарења дроге, порока, шпијуна и мистериозних сецесионистичких организација. Обновљена авантура са женом из давне прошлости одводи Професора у свет обмане, лажи и страха, свет у коме је опрез гаранција а неповерење сигурност. Лавиринтима интрига и тајни Професор све дубље зарања у заборављена времена злочина, страдања, ратова, неправде и освете. Тек тада господин Савић схвата суштину свог посла и задатка који је добио. У игри је много више од шпијунирања локалног криминалца, посреди су правда и неправда, бекство и освета, моћ и новац, много новца. Оно чега Професор није свестан је да све може зависити од озлоглашеног хашког оптуженика, човека без идентитета који је можда већ двадесет година мртав.

Autor

Recenzije

Trenutno nema recenzija.

Be the first to review “Osmeh optuženika”

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *