Iz beogradskih galerija

900 rsd
Odlomak iz knjigeIz beogradskih galerija

ПУТ КА АПСОЛУТНОМ

Слике Ђорђа Ивачковића (1930–2012) Галерија САНУ, новембар 2015.

У модерној уметности одавно је уочена значајна и блиска веза између сликарства и музике као и њиховим могућим међусобним везама и односима. У тражењу, размишљању и примењивању у сликарској пракси тих односа базираних на међусобним сродностима предњачили су немачки експресионисти групе Плави јахач, а највише међу њима В. Кандински и П. Кле.

И у сликарству Ђорђа Ивачковића та веза је врло уочљива и на свој начин значајна. Вероватно то није случајно јер је у младости био џез музичар, уопште музика му је у целом животу била приоритетни афинитет али и податак да је дипломирани архитекта доста говори где треба тражити корене могућих веза и порекла у настанку и формирању његовог сликарства потпуно чисте апстракције без икаквог трага чак ни асоцијативне препознатљивости. Jeр сетимо се да је музика по најугледнијим светским естетичарима најапстрактнија од свих уметности, а да су архитектуру назвали „окамењена музика“.

Неколико година по завршетку београдског Архитектонског факултета Ђ. Ивачковић одлази 1961. у Париз. И већ 1963. приређује своју прву самосталну изложбу. Да би учешће на Четвртом међународном бијеналу младих уметника у Паризу 1965. донело широко признање у француској средини. О квалитету његовог сликарства већ су се тада огласили угледни француски критичари Ж. Ж. Левек, Мишел Рагон као и Ж. Г. Талабо, Р. Ж. Мулен, Ж. Будај. За његову уметност тада почиње интересовање и наше стручне јавности. Али, увек је више био присутан у Француској у којој се о њему много више писало, а тамо су настале и готово све његове слике. По Ж. Шалимоу, Ивачковића је „посебно приметио Ж. Будај, већ признати стручњак за експресионизам“. Од дана најраније младости, са израженим афинитетом за апстрактну уметност, Ђ. Ивачковић се није приклонио групи наших запажених париских фигуративних сликара (Љ. Поповић. Д. Ђурић и В. Величковић) већ му је био ближи сликар М. Тисблат, такође џез музичар.

На изложби је представљено стотинак слика насталих у периоду 1961–1996. Слике су углавном већег формата, изведене уљаном техником на папиру кашираном на платно. Како каже Ж. Шалимо, „анализу Ивачковићевог сликарства треба наставити полазећи од појма експресије“. Сагласни у погледу припадности овог сликарства, цитирамо Ж. Будаја: „Код Ивачковића је свака брига за формалну лепоту заборављена, потиснута у несвесно, једино је важна сугестивна и поетска вредност знака. Зато би се та уметност могла сматрати обликом апстрактног експресионизма“.

Као апстрактном експресионисти велики формат му је био нужан због слободе покрета, потеза и размаха четке. Не само то, него уочавамо да му је велика површина метафизичке белине – празнине подлоге површине била важан иницијални покретач потпуно слободног изражавања унутрашње духовне нужности. Квадратни облик платна има свој сасвим одређен разлог и смисао.

Сам аутор у интервјуу 1989. најбоље објашњава: „Феномени квадрата и правоугаоника потпуно су различити… Квадрат је неоријентисана површина… он ништа не намеће… омогућава слободу вишег степена… Бела даје ситуацију нулте тачке… Обојена површина већ даје слику минималног значења, одређеног. Бела има само значење белога, не-боје“. Такође, врло битно за то сликарство је да Ивачковићева слика настаје „у даху“, без припреме и каснијих преправки. Када се поступак сликања прекине, не може и не сме више да се наставља, са тренутком прекида поступак је и окончан. Аутор каже: „Слика је за мене одраз само једног одређеног стања, трагова узбуђења, сведочанство једне стваралачке игре у датом временском току, значи непоновљиве. Материјализација тог тока истовремено захтева и један огроман психофизички напор јер се одвија под великим напоном и релативно брзо“.

За потпуно чисто сликарство слике које ништа екстериторијално не представљају сем себе саме и у себи за себе, Ј. Денегри је смислио назив „сликарство сликарства“. За свој сликарски приступ и процес аутор каже „… то је стање полусвести, екстазе. Тај је процес можда претпрограмиран у свести, јер ви ипак узимате једну (баш ту) боју и следите акције које се саме намећу. Код мене је то врста претпрограмираног аутоматизма. Материјализација унутрашњих дешавања. Сама реализација је импулсивна али није бесвесна…“ Тај сликарски поступак Ј. Денегри назива спонтано контролисан рукопис. Међутим, видимо да се он не слаже сасвим са Ж. Будајем и Ж. Шалимоом око формулација тог сликарства: „Јер специфичност Ивачковићевог сликарства и јесте у томе што служећи се убрзаним потезом и гестом, успева да сачува за њега неопходну нереференцијалност слике… оног типа сликарства коме из рационалних и менталних, уместо из емотивних и психолошких разлога, константно тежи“.

Књижевне новине, 2015.

Категорије: , Izdavač:
Autor: Balša Rajčević

У књизи Балше Рајчевића сабране су ликовне критике и есеји овог критичара, вајара, песника.

Књигу Балше Рајчевића, насловљену ИЗ БЕОГРАДСКИХ ГАЛЕРИЈА – ликовне критике и есеји, прати проверен концепт. Сам назив упућује да је састављена од текстова које је уприличио поводом разних прилика. Настајали су слободним избором, његовој осетљивости инспиртивних појава, потом есејистичким освртима, напокон, занимљивим стваралачким побудама, које је сретао у изложбеним просторима, будући да је ревносно пратио сцену рецентне излагачке продукције. О њима је објављивао прилоге у новинама и часописима или пак, предговорима каталога, који су нашли места у штампаним медијма попут Данаса, Књижевних новина и Ликовног живота.
Мада је из његовог пера настао замашан број прилога, он се потрудио да сачини релевантан, крајње систематичан избор, који га квалификује поузданим зналцем материје којом се бавио у следу новије српске уметности. Књигом су обухваћена бројна имена … скрећемо пажњу на исцрпне и уверљиве анализе, које се тичу Миодрага Б. Протића, Душана Оташевића, Милоша Шобајића, Александра Цветковића, Ратка Вулановића, Милије Нешића, Милице Стевановић, Здравка Вајагића, Глигора Чемерског и још неких.

Autor

Recenzije

Trenutno nema recenzija.

Be the first to review “Iz beogradskih galerija”

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *