U senci cveta

720 rsd
Odlomak iz knjigeU senci cveta

КАД СЕ ОТВОРЕ ДВЕРИ ЦАРСКОГ ГРАДА ПРИЗРЕНА

Срце поднева на Бистрици. Жубор векова исијава кроз време. Стихови те имају, древни граде. Даљина малих прозора, очи града непресушно теку, бистро и нежно као мимоилажење пролазника. Црква Светог Спаса даје боју слици. У близини и црква Свете Недеље са које се пружа поглед на град. Дајући крила панорами поносно нас крепи задужбина Марка Краљевића. Од свих мостова на реци, стари камени мост, стамен и чврст, прима благе погледе путника. Радујемо се док вода запљускује простор око чесме ту надомак моста. У даљини пружа се тврђава и поглед чини пуним. И светли мисао дубином сагледавања. Царски граде, висинама стварања досежеш у старине неком чудесним муком у нама. Тек зазвоне звона Богородице Љевишке, и ране и гласови. Живиш. Некадашњи професори и ученици на сликама у Богословији Светих Кирила и Методија. Разгледамо паное препознајући неке. И са својим новим ученицима обновљена Богословија је прогледала. Мало повише богословске школе са згаришта је Свети Ђорђе уздигао цркву која призива смело и достојанствено благим мирисом тамјана. Тамо где је био жар, радосне сузе промаљају се. Низ лице светлост, шири се кад светиљке уобличе образе. Поносног срца узносимо молитве за спас и зрна говоре да ће плодови родити у неко будуће доба мира и љубави. Док милују зраци малог будног неба неки гласови извиру одасвуда, док слушамо музику богослова негде у висинама пажња је окренута сунцу које милује тако мазно да се рађа светлост. Благе руке грле молитвено тиховање за времена будућих рођења и извирања из суштине постојања. Грли нас град сузама као и радошћу из дубине старина. Мало молитвено подне има свој мир у тананој души узлажења ка вечности.

Остављамо стари царски град на Бистрици у разноликости битисања неког другог шареноликог света, али у нади на стварање новог погледа и славне прошлости из које извирују светиње погружене у мирисна свитања и буђења из сутона у мирна праскозорја звукова звона која проламају одшкринуто небо. Пробуђени зрацима светиња и које видесмо и које ће нићи из старог темеља, крећемо се према Светим архангелима поред Бистрице која прави малене слапове од узнемирене воде.

Категорија: Izdavač:
Autor: Radojka Nikić Milinović
Корица: Радојка Никић Милиновић – У сенци цвета

Маја Белегишанин Ивановић у поговору набраја станице ове књиге: Бешеново, Цетиње, Јаши, Призрен, Охрид, Мостар, Пребиловци, па Рим, Лугано, Прованса, Кипар, Египат, Барселона. Ауторка је теолог и песникиња и на сваком месту прво тражи светињу, а онда забележи мирис лаванде или мачка у манастирској башти. „Све је овде у покрету, у таласању духа“, пише Белегишанин Ивановић и додаје да Никић Милиновић „све што опише на себи својствен начин одухови“.

Има и тешких страница: „Чак и кад је туга страдања, као у запису о Пребиловцима, ту је и нада и смисао васкрсења.“ Књига се завршава на првом гробу Светог Саве у Великом Трнову. Савет из поговора је да се ови путописи читају „мирно, полако“, и то је тачан савет.

Ово је друга књига путописа ауторке, после Дарова путовања (2022). Радојка Никић Милиновић (Ваљево, 1974) објавила је девет књига поезије. Члан је Удружења књижевника Србије и живи у Београду.

Пресинг, 2026 · путописи · 48 стр. · 20 cm · ISBN 978-86-6198-231-6

Težina 0,076 kg
Autor

Recenzije

Trenutno nema recenzija.

Be the first to review “U senci cveta”

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *