ХОНДУРАС

Гледам те, и ћутим.
Шта бих ти и рек’о,
тако скученој на столици
бедној у сопственим мислима?
Не дрхти ти тело,
само коса поиграва.
Очи ти лутају,
не говоре ништа.
Као и ти што не проговараш.
Једино си истрајна
у својој намери
да што пре одем.
Узимам свој кофер
стављам га у кола,
док возачу кажем
вози у ХОНДУРАС.

ТИШИНА ПОЉА

Около, наоколо
ширином поља игра се коло.
Ухватиле љубичица и нана
из кола, не пуштају једног јоргована,
сав миришљав и стидан
он хоће да иде, руке му се стиде
нана смешком њему каже, не иди враже.
Љубичица сва се уз њега свила
ко у дрвету нека, горска вила
говоре њему оне тихо
док јорговану срце бије
мисли се он, само
из кола како да избије.
У својој тишини поља, снове да сније
није њему до нане стало
до љубичице, можда мало
снови његови толико су јаки
срцем он само жели
камилици једној пољупце да дели.

УСПОМЕНЕ

Слутиш и даље
моје мисли.
Слутиш моје кораке
пијанства у ноћи.
Лажеш себе
да ја сам крив
Ако и мало има
у твојим слутњама
мисли чедне
није до мене.
То је само мој бег
од наше УСПОМЕНЕ

НОВЕМБАР

Мени срце новембра не зебе
нарочито не овога дана,
у новембру хладноћа ми прија
као мелем, она мени сија.
Поглед, весео је данас
јутро ми доноси неке нове чари
весео сам, раздраган и чио
љубав ме прати
од кад сам се умио.
Сада док ову песму пишем
крај мене мој син Вукадин
срећу ми додатну чини,
ваше честитке
драги моји пијатељи
додатном лепотом да зачини.

САН

Ноћас док будеш сањала
не осврћи се на протекли дан,
немој пустити лоше осећаје
у свој тек започели сан.
Ноћас док се по кревету будеш окретала
покретом руку ухвати свој сан,
превазиђи лоше осећаје
не пуштај их у свој полусан.
Ноћас у своме сну
ухвати најлепшу латицу.
Знај да, случајно она није ту,
мојом вољом, дошла је
да ти замирише у сну.
Ноћас док будеш спавала
осетићеш једну звезду
то сам је послао ја
да те обасја
док будеш сањала.