ЗАМКА ЗА ДЕДА МРАЗА

Спрема замку мали Лаза
да ухвати Деда Мраза,
крај оџака канап стеже
да Деду на делу веже.

Прошле зиме кад је био
поново је погрешио,
па му место мале секе
увалио коцке неке.

Намере му нису часне,
не поштује жеље јасне:
руке мале секу траже
не пластичне да коцке слаже.

Љутио се дуго Лаза
због те грешке Деда Мраза.
Док се Божић ноћас слави,
грешку он ће да исправи.

Јер тај Деда образ нема,
годину он дана дрема
те му једне радне ноћи
нова грешка неће проћи.

Зло би било да још једном
играчком га части бедном,
да под јелком, кô и лане,
поклон неки глупи стане.

Спремио је Деди чеку
да сам узме себи секу –
опције му нема треће
узеће је сам из вреће!

ЂАЧКИ РАНАЦ

Кад погледам ђаке ове
и то што се ранац зове,
ништа мени јасно није –
ђак са ранцем битку бије.

С разумом се здравим коси
ко ту кога сада носи,
по тежини, рекло би се
ђачке ноге с ранца висе.

Здрави разум то ми вређа!
Чему служе ђачка леђа?
Очи моје сузе кваре,
је ли ђак то ил’ магаре?

СИЗИФОВ ПОСАО

Беше једном јунак знамен
што узбрдо гура камен.
Без икаквог циља знана
гурао је сваког дана.

Све до врха јунак срља
ал’ се камен откотрља,
па камена тога тврда
опет гура са дна брда.

Тај се јунак Сизиф зове,
по њем’ зову и послове.
Чим се неко с послом мучи,
Кажу: „У њем’ Сизиф чучи“.