ОБЛАК

Облак, облак, облачак,
Расте мали маслачак.

Натопио редом поља,
Сунчева га тера воља.

Пшеница се испрсила,
Сваку њиву закитила.

Пчелице се провредниле,
Баке колач замесиле.

Расте љубав испод липе
Док пролећне кише сипе.

ЧАРОБНИ ЛЕТ

Успео сам једним летом
да прозујим другим светом.

Стигао сам првог сата,
отвори ми МЕРКУР врата.

К’о потезом налив пера
Позвала ме и ВЕНЕРА.

„Са ЗЕМЉЕ сам”, велим њима,
допадох се одмах свима.

Бум – трас, бум – трас
слетео сам и на МАРС.

Беше права премијера
у стану код ЈУПИТЕРА.

А САТУРН ми поклон даде,
од камена прстен ‘паде’.

Са леденог брр УРАНА
кренуо сам до свог стана.

Изговорих: „Клеп и клептун“,
угости ме, гле, и НЕПТУН.

Видео бих све планете
да ме јутро не омете.

„Чуј, пчелице: Хајд’ у школу,
кажи све то професору.”

СУНЦЕ ми се јутрос смеши,
па ми рече: „Вај, не греши.’’
Прво јутро, иза стене,
упознао си и мене.”

ПЕСМА О ПРИНЦЕЗИ

Ово је песма о принцези
која је себе тако звала,
ништа од руке ишло јој није
још откад је била мала.

Слуге јој беху мама и бата,
наруџбе разне по цео дан.
– Да ли је тешко – пита је тата,
на очи ти се навлачи сан.

– Принцезо моја – додаје тата,
да ли би нешто желела још?
– Од данас принцеза нећу бити
молим те, оче, купи ми кош!

Заврте се у глави тати,
засја и сунце – никад јаче.
Принцеза наша, девојчица права,
преста да буде кмезаво маче.

Са татом данас коси траву
и радосно скаче до неба:
– Како сам глупа принцеза била,
доста је било, шта ми то треба!