* * *

Као гром над набујалом реком
Која носи све
Пловим празан као никад до сад
Не видим сутра
Нема данас
Јуче је нестало
Све је само трен
Обале пусте су
Нигде никог
Последња звезда се угасила
Ни сунце више не сија
Само је зрак
У оку твом

* * *

Срце моје храст стари
После удара грома
У једном делу живота још има
У другом пепео само

* * *

Љубав је као река
Мирна и чиста
Док звезде сијају у мирној ноћи
Тиха и снажна
Као додир
Као мирис руже у пролеће

* * *

Једина моја
Послаћу ти песму своју
Птице нек ти певају
Ветар нека носи речи
Све моје речи до тебе
Теби даћу све што имам
Све што никад ником нисам
Теби даћу
Јер си то заслужила
Једина моја

* * *

Срце своје отворићу
У њему коло да заиграш
Прсти нека речи плету
Очи име да шапућу