ЈАНУАР

Волим пахуље у твојој коси
уснама их склањам.

Очи затвараш!

Сва се са снегом топим,
Да ли ме и зими сањаш?

Волим пахуље
што милују ти лице,
љубоморишем јер одоше
од мене далеко,
те беле успомене.

Сваког јануара
стопама твојим ходим.
Ко да у ланце везаше ме?
Образе румене ми љубиш
и руке у џепу моме држиш.
Крај промрзле реке смо,
мост климави прелазимо
љубећи се;

наш јануар
твоја ја
и мој – ти.

ГРЛИЦА

У срцу грлица плашљива мила,
паперјастим облаком свила је крила.
Дамари се колом уплетени чују,
дубље нестају у шумском брују.

На зеленој грани ено ње саме,
очима ко туђим судбе следи.
Зебњи никад неће да се преда
ка небу винута олуји се не да.

С врпцом плавом око врата
тих њен је куцај ко што је и сата.
Плашљивица мила под прозор се скрила.

Дрхтури чезнући за песмом раја
арију је њену драги певао
деран јадом о њој и сневао.

ПУТ

О, само некуда отићи,
некуда стићи
и у облаке склупчане могу сама.

Ко је власник километара,
чији ли су то пути?
Јесу ли од оног који лута
несаницом бдења?
Цеста и пруга средишња бела
за неке су једра
ил’ ветар то је у леђа.

Чекање на време поласка,
суров тренутак је нестанка
опет
стићи треба пре љубави.

Узалуд бих друмове тражила
и мамац скитници ноћима била
уколико крила бих сате.

БАМБУС

Лудост писати је речи
по нестајној реци
док вирови њени зборе
да међу бамбусима
тражио си ме
чим зашло је сунце.
Баш на том месту
заспао си у плавом капуту
сашивеном за прву ноћ нашу,
љубави моја.

ЛОТОС

Ноћас лотос оставићу
пред својим вратима.
Можда свратиш
и полагано на прстима уђеш.
Иако не буде месечине,
знаћу да био су ту.
На долазак указаће
сјај очију
и другачији мирис усана.
Ноћас остављам
врата отворена,
а свећа
нек гори.