• Korice: Milica Ristić, Dušan Stojković – Između jave i sna
    (0)

    Između jave i sna

    Мемоарски запис

    Бог је створио песнике који припадају једном времену и песнике који време надживе. Лаза Костић припада овим другима. Његова реч није само део српске књижевне историје, већ је жива реч која и данас уме да узнемири, опчини, заболи и заволи. У његовим речима сударају се разум и страст, филозофија и љубав, национално и космичко, и баш из тог судара настаје поезија. Поезија какву српска књижевност пре њега није познавала, а у неком тренутку није ни разумела.

    Српски ерудита, песник, драмски писац, преводилац, полемичар, новинар, академик, доктор правних наука и човек немирног духа. Био је немир у српској поезији. Код њега сваки стих дрхти, свака реч гори, све се преиспитује. Унео је у српску књижевност космос, Божију руку, Богородицу, мисао, музику, молитву и крик у истом тренутку. Зато његови стихови и данас делују живо, модерно и болно блиско. Хтео је да помири оно што се помирити не може и управо у тој немогућности и трагању, налази се корен и величина његове поезије.

    Међу јавом и мед сном
    Лаза Костић

    Срце моје самохрано,
    Ко те дозва у мој дом?
    Неуморна плетисанко,
    Што плетиво плетеш танко
    Међу јавом и мед сном.

    Срце моје, срце лудо,
    Шта ти мислиш с плетивом?
    Ко плетиља она стара,
    Дан што плете, ноћ опара,
    Међу јавом и мед сном.

    Срце моје, срце кивно,
    Убио те живи гром!
    Што се не даш мени живу
    Разабрати у плетиву
    Међу јавом и мед сном!

    Плетисанко
    Милица Ристић ::: Душан Стојковић

    Плетисанко, неуморна вило,
    Лице ти се од стиха моја, озарило,
    Ех, слатка муко, зено бледа,
    Тако убојито што ме гледа.
    И од јаве снове чиниш,
    Сновиђајем мојим живиш.
    А кад смрт откуца час,
    Надживећеш сваку реч и глас!
    Ко Пресвета бдиш крај мене,
    Опрости моје жеље пусте, занесене!

    800 rsd