• (0)

    Hodač i zvezda

    400 rsd

    СТРАХ

    догалопиравше
    не покуцавши
    отворише прозоре
    кристалној ноћи губилишта
    страх у умору
    умор у страху
    беседа страха
    спев ћорсокака
    панично пливаш
    препржена рајска рибо
    жедна
    црвеног стакла
    подземних ходника
    бекрајна гомила
    топлих поздрава
    слатког баштована
    раскошног
    страшног сечива

    КОЧОВЕК

    немило хладне улице тресну ме као кап
    звекеће насртљивост још једне тужне пруге
    док ноге отичу од самоће
    у част свих ветрова стваралаштва
    заклањам дан

    па ко то ја?
    па где то ја?

    човек
    прачовек
    надчовек
    подчовек
    кочовек

    у ноти ветра песничког ропства
    коју зовемо земљом
    где сам боравио
    да бих трајао

    ЊЕГОШ ТИ СЕ СМЕЈЕ

    песниче стани
    зашто формалиста бити
    стих калупити

    окован пас је крволочан
    слободан пас је мелодичан

    пусти јој кључ форме у ширине
    слободна од свега
    нека лети са крака на крак звезда
    милује неба
    свет са птицама гледа
    само таква доћи ће до њега

    много нас је писаца
    мало нас је сликара
    а сви смо песници
    само слободни сликају
    е па ја ћу да опевавам

    да опевавам шта? па све!
    све је граница

    да опевавам шта? па све!
    ту нема граница

    зашто овде да? зашто овде не?

    баш ми се ту негде
    и указа глава његоша
    и у дубини мисли
    почех тражит одговор
    но зазвони телефон

    чух глас

    и ја покупи’ смеће
    уђох у лифт баци смеће
    у ветар у људе у спас

    потрчах

    и спотакнем се
    сав обичан о улицу о буку
    о бурек о кафу о новине
    о увек неку туђу тензију
    а он ми пухће димом у лице

    фуј…

    а ја седим
    заборавио сам његоша
    пуно ми дими његово смирење

    прича ми
    како воли птице мир и природу
    прича ми
    о поезији и како је
    мислио бити песник
    али тренутно нема времена

    а ја сам сад онај први пас
    са почетка приче
    нисам више мелодичан
    док ви и његош смејете се сад
    крволочан видим вас
    некуд ми оста оно све

    глас …режим

    ЉУБАВИ У ПЕСМИ

    у песми љубави
    скривене љубави

    у песми пољупца
    скривени пољупци

    у песми сећања
    скривена сећања

    које су усне мекше
    које су очи лепше

    и додир душе
    нежнији

    и реч
    топло заглављена
    поред плача

    шапат
    дозива звезду сећања
    кроз мрак

    букет светлости
    уснулог
    сунца љубави
    срцу угашеном

    ОТАЦ

    фотографија осликава душу
    на њој човек у звездама блиста
    и зида се туга
    искрена кристална чиста
    дуго није изашао из прашњаве
    кутије те му поглед као вал
    продоран силан непомичан
    ко је овај човек?
    срцу успомена
    кажу да си га волео
    кажу да те је волео
    очи блажене бледе сјају на слици
    овог мајстора леп диван
    као да пева са слике
    на слици су и смрт и живот
    и срећа и несрећа
    вечно заробљена стена бола ту лежи
    и док суза мокри фотографију
    са чежњом враћаш је у кутију
    и још један поглед благ као укопан
    бескрај фотографије тихо као да каже
    лаку ноћ
    лаку ноћ вам желим господине