ЗОРА ПОНАД ТРЕШЊЕВИЦЕ

ТАМА се у земљу спушта
Светлије небо бива
Зора руди исконска слика
Чудо свитања објављује

Из крошње трешње што цвета
Пој славуја се чује
Врхови брда се злате
Као да је праскозорје света

Гледам зору понад Трешњевице
Видим неба поезију
Чудесну од памтивека
Исти призoр би у очимa претка

Видим: Петао дана обасјава
Земаљску позорницу
У небу се огледа
Из земље изсасјава
Слику што она је рука
Што сан је што јава

Одсјај праИсторије
Јутром поезије
Указа на Божије лице
У зори понад Трешњевице

Трешњевица, април 2025.

СРЦЕ У КАВЕЗУ

ДРЖАХ птиче у кавезу од прстију
Дрхташе срце мало преплашено
Раширих шаке птиче одлете
У плавети тачка жива запева

Изненада чух срце своје
Задрхта у кавезу између ребара
Без даха скоро остави
Јави ми се оно птиче у трави

Докторка гледа ЕКГ линије
Срчано с короном срце се борило
Успорити мораш Мирославе
Чујем звоно из висина како бије

Је ли срце тачка песме будуће
У кавезу груди што куца
Хоће ли се кавез отворити
Куцање стих космички бити

Хоће ли срце птица да излети
У плавет песме вине
Чујем детлића поруку куца
Све затрепери светом овим мине

21. 06. 2022

МОЈИ ПЕЈЗАЖИ

Гракће гавран
То слово црно
У песми мојој конак тражи

СПИС И ТРАВА

Прође памет ко трешње* у Трешњевици
Кано малине кaно све што прође**
Јесен живота мраз старости
Отишло у Ништа да никада не дође

Шуми у трави – све блеђа слова
На камену за спомен уклесана
Која време студ земљом брише
О томе Мирославе залуд пишеш

Из списа ниче трава заборава
У плавет гледа исто испевава
У тачку се сплели сан и јава
Од памтивека причом све се заварава

Прође све прође прође и будуђност
Која никада не дође

_______
* Наслов књиге Миладина Ћулафића
**Меша Селимовић:
Све ће проћи. Али, каква је то утјеха?
Проћи ће и радост, проћи ће и љубав, проћи ће и живот.
Зар је нада у томе да све прође?

ТАЧКА

ТАЧКА на белини листа.

Моја рођенданска тачка.
Као клупко живота.

У њој су се као у црну рупу
свиле све године.
Тачка – Клупко.
У мислима ненаписане песме га одмотавам.
Чујем онај плач у даху се изгуби.
Само шапат мрака над рукописом црне белине.
Усудно.

Ћути као да је земља.