БУЂЕЊЕ

Све je боље ујутру

Погледаш кроз прозор
И тамо
Иста она светлост
Коју си препознао у сну

НА ВЕЛИКИ ПЕТАК

Домети воље
Исцрпљени
Наше борбе:
Уска поља зрачења!
Процене спадоше са камења
Одсјаји на води
Неће далеко
Све се смањи
До свог постојања
Љубавници препознаше умор
По сенкама
Јаз по јаз,
Таласање тишине
Нека нова Љубав или Ништа
Сјединиће нас
Нека Нова Љубав
Или Ништа!

СРБИЈА НОЋУ

Србија ноћу
Расвета на издисају
Духови у заседи

Приноси повести
Тање се
И тање…

И ко ће помирити
Две таме
Што се
Мимо нас воле?

Неко је украо кабл и
Рефлектори су
Сад
Звезде

Ко ће поћи овим путем
Одсечених смерова
Који се тањи
И тањи…?

НА ТРГУ, ДАВНО

Кажу да време може да измери Време
Од доласка до одласка. Ту, под јавним сатом.
Али да ли горе има мере вредне треме
Док испод срце куца aортом, не млатом?

У скандалу сусрета, о неизреченом муцају
Пред девојкама момци, пред момцима девојке
А сказаље, захуктале, куцају и куцају
Да неком скрену пажњу на беспомоћне бројке.

Ови доле стоје ко по један врат сата
И умиру тише од горњег механизма
И мада сенка кружи око сваког врата
Нико није сунчев сат, већ по једна витка призма

И свако опонаша направу тек телом
Пободен усред Трга, у том међувремену…
Али звекет не домаша до места где је прелом
Већ само тупо бије по маргини, по темену.

Преламају се, нечујно, временски токови
У ретортама срца, ко у огледима
И не стиже претња ту, где умиру рокови
И нема мере вичне свим тим погледима.

МОРАВА

Синоћ је опет почињен злочин
Да упрља реку. Као филм нам
Пред очима
Наше прљавштине теку.

Синоћ се опет убило Сунце
Згажено стампедом воде и
Дало род светла:
Унце и унце
Звездама које у води се
Роде.

Понела је Морава, за злочин ћорава
Цркотину, као и икру.
Али је морала граду корала
Да понесе само
Искру за игру.

Јер, види лице самоубице
Док у паду гине
И санђаму из дубине и
Икону инока
С површине.