Go, Johnny, Go (Кад заборавиш јули)

Бела, старија сестра, прва страна медаље; дотјерана, уредна пословна жена, без ичега што штрчи и било чега што недостаје, па ипак, та занесеност у исправном правцу на тренутке постаје гротескна; Бела као да својим држањем позира каквом реалистичком сликару, породичном портретисти
Ива, млађа сестра, друга страна медаље, друга срећа, друга несрећа; умјетница; обучена нехајно и помало неуредно, што Белу наводи да органски реагује на сестрину појаву; сва у покушају да „оприроди” ту Белину слику којој позира, без успјеха и без предаје

Двије фотеље. Једна наспрам друге. Могао би то бити неки кафић или соба. Могао би бити и телефонски разговор.
Ива дрнда телефон: скролује. Различите пјесме, исјечци, аудио теме с Инстаграма. Одједном засвира „Кад заборавиш јули” Бијелог дугмета.

БЕЛА Зашто ми ово радиш?
ИВА Које?
БЕЛА Што ме стављаш у свој глупи комад? У ову бесмислену представу…
ИВА Није још ни почео, а већ мислиш да је глуп. (Покаже телефон) Слушај. Она пјесма.
БЕЛА Шта је то?
ИВА Кад заборавиш јули.
БЕЛА Немој ми те старудије, молим те. Ко то још слуша? Умјесто да прошлост оставимо тамо гдје јој је мјесто, иза нас, ми непрестано извлачимо ствари из нафталина… интернет нас је упропастио…
ИВА Музика је вјечна. Ни ми ову пјесму нисмо слушали уживо у Дугметовом извођењу, али свирао је Лаки.
БЕЛА Бјежи… Репризирали смо по кафанама младост наших родитеља.
ИВА Слушали смо по први пут и била нам је жива та музика.
БЕЛА Ја сам то све заборавила.
ИВА Ма дај.
БЕЛА Озбиљно ти кажем.
ИВА А шта сад слушаш?
БЕЛА Пустим на радију шта има.
ИВА Шта је јутрос било?
БЕЛА Џибони.
ИВА Па ни њега не слушају млади. Исто је то, само си се ти заледила деценију касније. Зато што си дуже излазила, проводила се, памтила пјесме.
БЕЛА Рекла сам ти да сам случајно пустила ту станицу. Не изводи закључке. Опет мијењаш тему. Увијек то радиш кад год те нешто питам.
ИВА Причамо већ пет минута. Дотакле смо се музике, сјећања, младости, протока времена. Немам појма на коју тачно тему мислиш.
БЕЛА Знаш ти добро на шта ја мислим.
ИВА Немам појма ни о чему мислиш ни о чему причаш.
БЕЛА Мислим на оно прво шта сам те питала. Узмеш из мог живота шта ти треба и онда правиш своје комадиће. Пишеш.
ИВА О теби сам до сад најмање писала.
БЕЛА Ма немој.
ИВА Шта мислиш да је било о теби?
БЕЛА Смарачица, Удај се за правог, дипломски комад, филм, да не наводим оно ситно што си кројила кад год ти је затребало као реплика у љубавној сцени телевизијске серије.
ИВА Кад те слушам, звучи као да имам озбиљан опус.
БЕЛА Имаш озбиљан досије позајмица туђих живота.
ИВА А кад си ти то мени причала нешто о свом животу, па сам ја могла да позајмим?
БЕЛА Могла си да претпоставиш.
ИВА Да претпоставим тачно шта ти се дешава, а ти ми не кажеш?
БЕЛА Неке ствари си и погријешила…
ИВА Али бих убола суштину, је ли?