Пререзано

Пререзао сам лестве
стубе, мердевине
или како вам већ драго
да их зовете

дрвене, глатке као длан дечји
тешке као прастари анкер
могле су издржати сву моју тежину
сву моју тескобу

пењао сам се уз њих
уз зид, дрво, кућу, шталу
ради резидбе, бербе, црепа, круне
ватре, гнезда и наравно звезда

оног дана када су напустиле сигуран угао
упориште, своју хипотенузу
устремиле се попут степеница
директно ка небу
нисам имао другог избора
ручном тестером на комаде
сам их изрезао

сада стојим чврсто на земљи

Од камена

Данима када поред старе чесме
почетком предуге Даничићеве улице прођем
видим старог клесара
како својим алатом обрађује камен

клеше, сече, куца и туца камење
без обзира на ветар, сунце или кишу
као да је и сам од камена

седа поред гомиле камења
које најпре дуго проматра,
плени оком и својим цинобер челом
узима тек један са гомиле
милује га, стеже прстима
приноси уху, носу и овлаженим уснама
пре него што крене
да га чука, удара, ломи
дајући му жељени смисао
као што сваки нови дан
мрви и даје животу
другачији изглед и облик

неко ме пита колико дуго то ради
одговарам од јутра до првог мрака
и замишљам како након тога
уместо јастука ставља главу на то камење
покрива се зидом
који још увек није подигао

Одступање

недостаје ми шкрипа снега
кристали воде, мраз
преко којег бих пројурио
прескочио све кранове
дизалице у луци
без страха, претрчао Дунав
све до Калафата
Лома
или још даље
до Констанце
уосталом као и сви моји преци
утекао бих од ископаних ровова
са обе стране улице
махнита копита
црвено-зелене
и црно-жуте коњице
од срушених брда
границе што се шири ка истоку
бетонских урбаних монструма
у које ме утерују

недостаје ми шкрипа снега

Призор

Ништа ми не значи да видим
белу орку
прелепог албино кита убицу

има их ваљда три или четири свега
мувају се негде код обале Хокаида
најсевернијег јапанског острва

једном у години искочи из океана
и покаже своје дебело бело тело
кажу то треба видети

са карактеристичним шарама и обликом
за орке али уместо црно-беле
њено тело је у различитим нијансама беле
пати од албинизма или леукизма
стања код којих долази до губитка пигментације

кажу да је призор прелеп
међутим више волим да посматрам
како се њишу златни цветови липе
док пчеле зује око њих
а артерска вода тече ли тече

Против тачке

не стављам тачку на крају своје реченице
понекад се ту нађе запета
света, грешна, часна, срамна
или издајничка попут срца

али тачка или точка
она је ту баш, баш ретко

можда сам наиван али верујем
да ће неко након мене
само наставити започети низ
набрајање
поетику
уживати у даљем путу
као ја некада

нећу на то ставити тачку
готово епитаф
или наслов биографије