ПАБ. КАРДИФ

Паб.
Центар Кардифа.
У мојој глави the picture:
You are drinking Brains;
Brains Bitter Smooth…
Everything is quite understood;
Све је чудесно;
The people are very kind
Владају се пристојно…
А ти јарко сијаш
И тамо,
Оним сијањем
Што га добро знамо.
И можда мисле
Да од пива светли
Тај поглед
Који волим нежно;
А не схвата,
Не зна и не види
Тај свет пивски,
Учтив и љубазан,
Да ти око
Светлуца шашаво
Сањајући
Наше пенушаво!

ГРОЗНИЦА

Моја млада драга
Лежи у грозници.
Pontiac Fever,
Воли да јој тепа
На енглеском,
Језику Шекспира
И каубоја.

Моја млада љубав
Очајна је, лежи
С Понтијаком
(Манијаком, шта ли?)
Место са мном
И српским језиком
Што по њој лута.

Моја муза, љубав
Млада лежи. Огледа се;
Запомаже, не зна
Лаж зрцала.
(Како је лепа, зна
Истина ока!)

ДАЉИНА

Бештија се
Развукла:
Њен реп – до тебе,
А глава мени;
Дуж њених леђа
Путују поруке:
Наше речене
И неречене речи
(Лек што може
Само да залечи).

Ипак,
Обрни-окрени
И све у свему,
Преварисмо сиву
Дугачку звер
Што се бестидно
Прућила
Између нас двоје
У нашем принудном
Посту;
На њој, збуњеној,
Налазимо се
Као на мосту.

НАЛАЖЕЊЕ

Вук
У посеченој шуми
Изгубљен лута
Опрезно прилази
Кладенцу
Режањем тера
Стварност и друге
Демоне

Вук
Збуњен чистином
Посечене шуме
Тражи помоћ
Месеца
А пут показује
Зелено небо
Очију

Вук
На извору пије
Време стаје
Напојен крај извора
Лежи
Успаван небом
Зеленим очима
Анђела

ГЛЕ, НАД ОВИМ ГРАДОМ ШТО НЕ СПАВА

Враћам се после причања у етар,
И лутам, подмирен, неки километар.

И гле, над градом што никад не спава,
Црвене се твоји образи и глава!

Док небо румени и град грли роса…
Је ли то зора или твоја коса?

Док чекам зелено, промет да укочи,
И у семафору видим твоје очи.

Ни буку мотора не чух тога јутра:
Музика твог смеха штити ме изнутра.

А и тај ветар, што се са мном њуши!
Није реч о ветру – већ о твојој души.