98. 17.12.1988 Partizan – Crvena zvezda 94-97 (45-46)

Partizan je u ovaj derbi ušao oslabljen bez svog najboljeg igrača Divca koji je bio kažnjen. Crvena zvezda je bolje otvorila meč, njeni košarkaši su energičnije ušli u utakmicu i imali vođstvo od 17-10 u 7. minutu meča. Zvezda je većem delu prvog poluvremena bila u vodstvu Partizan je uspeo da stigne Zvezdu i do kraja prvog dela utakmice viđena je rezultatska klackalica da bi se na veliki odmor otišlo sa rezultatom 46-45 za Crvenu zvezdu. Nevolja za crveno bele je bilo to što je sredinom prvog poluvremena centar Zvezde Zoran Jovanović imao četri lične greške. U drugom poluvremenu Partizan je najviše zahvaljujući Paspalju prešao u vođstvo i vodio sa +6 (69-63) u 30. minutu igre. Zvezda se ne predaje pa je u 33. minutu igre Zvezda je stigla do izjednačenja 77-77. Na tri i po minuta pre kraja meča Partizan je imao +6 (86-80) ali Crvena zvezda u završnici meča trojkama Karadžića, Jankovića, (pogađa svoju petu trojku) prelazi u vođstvo od 92-90. Usledila ke neizvesna završnica. Junak utakmice Nebojša Ilić pogađa za dva poena i dodatno slobodno bacanje i Zvezda ima +3 (97-94). Ostalo je još 20 sekundi do kraja Partizan je imao poslednji napad, ali gubi loptu u napadu i šansa za produžetak je propala Crvena zvezda je slavila pobedom 97-94. Pored Nebojše Ilića zaslužni za pobedu su bili i Janković i Karadžić koji su sa četri vezane trojke stigli Partizan i svom timu i doneli prednost. Odličan je bio i Bogosavljev dok s druge strane Paspalj i Savović su bili najbolji.

99. 11.03.1989 Crvena zvezda – Partizan 99-98 (47-54)

Derbi meč koji se i do dana današnjeg prepričava. Ostaće zauvek upamćen koš golobradog mladića Saše Obradovića koji je u poslednjim sekundama utakmice doneo pobedu svom timu. Ali da krenemo od početka, Partizan je bio izraziti favorit u ovom meču od 01.01.1989 godine u 16 odigranih mečeva do derbija imao je samo jedan poraz i to od Cibone u Zagrebu. U prvih deset minuta viđena je ravnopravna borba, da bi u drugoj polovini prvog poluvremena Partizan preuzeo konce igre u svoje ruke i preuzeo i vođstvo najviše zahvaljujući Daniloviću te je na veliki odmor otišao sa prednošću od 54-47. Na početku drugog poluvremena Zvezda otvara bolje i serijom 8-0 stiže rivala i hvata rezultatski priključak. Između 28 i 31 minuta zbog pet ličnih grešaka oba tima ostaju bez svojih najboljih igrača Zvezda bez Bogosavljeva i Jovanovića a Partizan bez Danilovića i Đorđevića. Vodila se žestoka borba pod oba koša, Partizan je na dva i po minuta pre kraja utakmice imao +7 (96-89), da bi u ta dva i po minuta se desio neverovatan preokret.Zvezda na krilima Radovića koji pogađa ali i asistira Karadžiću i Dabiću kažnjava to što Partizan ne može ništa da pogodi prelazi u vođstvo od 97-96. Na osam sekundi pre kraja Partizan ima slobodna bacanja Nakić pogađa oba i donosi Partizanu prednost od 98-97. Zvezda ima poslednji napad lopta dolazi do mladog Obradovića koji je pretrčao ceo teren i iskosa pogodio za pobedu svog tima sa rezultatom 99-98. Pored junaka Obradovića najbolji u derbiju kod Crvene zvezde su bili Dabić, Janković i Jovanović dok kod poražene ekipe su to bili Divac, Nakić i Paspalj.

100. 11.04.1989 Partizan – Crvena zvezda 106-92 (54-44) (1/2 finale plej ofa 1. utakmica)

Treću godinu zaredom večiti rivali se sastaju u plej ofu ovoga puta u polufinalu. Partizan kao bolje plasirana ekipa na kraju regularnog dela takmičenja imala je prednost domaćeg terena. Partizan je i dalje važio za velikog favorita iako je oba prvenstvena susreta izgubio. Ekipa Partizana je počela bolje ovaj meč i većim delom utakmice bila u vodstvu. Prava drama počinje da se odvija na polovini drugog poluvremena kada se Zvezda vratila iz mrtvih i nakon -11 (57-68) u 30. minutu igre je došla do izjednačenja 68-68. Ali tada na scenu stupa mladi Oliver Popović košarkaš Partizana koji vezuje dve trojke a nakon njega pogađa Paspalj za dva i Partizan odbija napad Zvezde. To je bio možda i prelomni trenutak utakmice nakon toga Zvezda nije uspela više da se vrati u meč pa je Partizan poveo sa 1-0 u polufinalnoj seriji. Partizan je skupo platio ovu pobedu jer su se na ovoj utakmici povredili Paspalj i Savović.

101. 16.04.1989 Crvena zvezda – Partizan 85-83 (42-45) (1/2 finale plej ofa 2. utakmica)

Pet dana kasnije usledila je druga utakmica polufinala plej ofa. U ekipi Partizana bio je još uvek neoporavljeni Paspalj dok Savović je morao ići na operaciju.Partizan je bolje odigrao prvo poluvreme najviše zahvaljujući sjajnom Divcu koji je postigao u tom periodu 24 poena. Ali u drugom poluvremenu trener Zvezde Zoran Slavnić postavlja za njegovog čuvara Zufera Avdiju i tu se priča iz korena menja. Zvezda sada igra bolje i u 23. minutu prelazi u vođstvo od 52-50 i do kraja utakmice svoje vođstvo ni jednog trenutka nije ispustila. Pa je tako Zvezda izjednačila u seriji na 1- 1 pa će majstorica odlučivati koja će od ova dva večita rivala ići u finale i na megdan ekipi Jugoplastike.

102. 19.04.1989 Partizan – Crvena zvezda 100-95 (51-49) (1/2 finale plej ofa 3. utakmica)

Crvena zvezda je odlično otvorila meč i serijom od deset pogođenih trojki Petović (4), Ilić (3), Janković (2) i Dabić (1) imala prednost od +11 (30-19). Partizan je do kraja poluvremena uspeo da stigne tu prednost Zvezde pa i da na kraju te deonice i povede sa 51-49. U drugom poluvremenu Partizan je krenuo s uraganskim napadima i preokreće i rezultat i igru u svoju korist pa su iz minuta u minut povećavali prednost da bi dostigli maksimum +23 (100-77). Nakon toga trener Partizana izvlači iz igre svoje najbolje igrače i ubacuje mlađe košarkaše. Crvena zvezda to koristi i serijom 18-0 do kraja utakmice uspela je da koliko toliko ublaži poraz. Partizan je zasluženo slavio u majstorici sa 100-95 i plasirao se u finale plej ofa.

Radivoj Korać Žućko

Jedan od najboljih jugoslovenskih košarkaša svih vremena i najbolji srpski košarkaš, rođen je 5. novembra 1938. godine u Somboru.

Zbog školovanja, Radivoj sa porodicom se seli u Beograd. Prvu košarkašku utakmicu odigrao je u srednjoj školi za svoje odeljenje. Prvi trener mu je bio Dragan Glišić. Korać je bio stidljiv, tih, povučen i nije delovao spretno. Sve dok nije uzeo loptu u ruke. Kada je počeo da šutira sa različitih pozicija, bilo je jasno da je reč o budućem košarkašu. Dragan ga je samo naučio pravilima i kako se vodi lopta, dok je šuterske sposobnosti imao urođene. Dok je još bio u podmlatku „BSK-a“, na juniorskom turniru na jednom meču Korać je postigao 33 poena, koliko je njegova ekipa ukupno i postigla na toj utakmici.

Za godinu dana je prešao put od juniora do seniorske konkurencije. Bora Stanković je prepoznao u Žućku neviđeni talenat i prebacio ga u prvi tim. Sa 19 godina je debitovao u Prvoj ligi, 1958. godine. Sedam puta je bio najbolji strelac lige. Niko pre njega nije imao takav uspeh. Igrao je na mestu krilnog centra, koševe je davao uglavnom iz reketa zahvaljujući driblingu i brzom izbačaju, pa protivnički igrači nisu tako imali vremena da ga spreče. Imao je nezadrživ ulaz pod koš, pri kojem se služio telom, pa su i protivnici pokušavali da to prikažu kao faul u napadu, ali bez uspeha. Bio je nadaleko poznat po svom karakterističnom izvođenju slobodnih bacanja sa obe ruke, držeći pri izbačaju loptu na kolenima. Postoji i anegdota u vezi sa tim njegovim izvođenjem slobodnih bacanja. Naime, prilikom gostovanja na belgijskoj televiziji upitali su Koraća koliko bi mogao puta da pogodi bacanja iz sto pokušaja, on je odgovorio: od 70 do 80. Ne znajući šta smeraju Belgijanci, ođednom se u studiju zavesa pomerila, a iza nje je stajao koš. Voditeljka je zamolila Koraća da gledaocima u studiju, a i milionskom auditorijumu pokaže to svoje umeće. Taj izazov Korać je prihvatio i od 100 pokušaja ubacio svih 100 bacanja.

Ostaće zapamćeno i je da na međunarodnoj utakmici, koju je OKK „Beograd“ igrao na Beogradskom sajmištu u „Hali 3“, u Kupu šampiona protiv švedskog „Alvika“, Radivoje u pobedi svog tima nad Šveđanima postigao 99 poena. Samo je Vit Čemberlen bio bolji od Žućka sa postignutih 100 poena na jednoj utakmici. I u domaćem prvenstvu je skoro 25 godina držao rekord kada je ekipi „Mladosti“ iz Zagreba 1962. godine dao 74 poena. Sa svojom ekipom, OKK „Beogradom“, osvojio je četiri naslova prvaka države: 1958, 1960, 1963. i 1964, kao i dva nacionalna kupa – 1960. i 1961. Posle OKK „Beograda“ odlazi u „Standard“ iz Liježa, sa kojim je bio prvak Belgije, a zatim u „Petrarku“ iz Padove, ali ga je automobilska nesreća 2. juna 1969. godine kod Sarajeva u kojoj je tragično izgubio život sprečila da zaokruži svoju fenomenalnu karijeru.

Za reprezentaciju Jugoslavije debitovao je 8. decembra 1958. godine u Parizu i u plavom dresu je osvojio dve srebrne medalje na Svetskim prvenstvima 1963. i 1967. godine, dva srebra na Evropskim prvenstvima 1961. i 1965. i jedno srebro na Olimpijskim igrama 1968. godine. Tri puta je bio najbolji strelac evropskih prvenstava i jednom Olimpijskih igara. Odigrao je 157 utakmica i postigao 3.177 poena i nalazi se na 5. mestu večne liste strelaca. Poslednju zvaničnu utakmicu u reprezentaciji je odigrao 28. oktobra 1968. u Gvadalahari, a poslednju utakmicu uopšte dan pre pogibije u Sarajevu, protiv selekcije BiH.

Bio je izuzetno svestrana ličnost, voleo je muziku, knjige, pozorište, bio je avangarda u svakom pogledu. Sve prve ploče koje su se pojavljivale on bi donosio u Beograd; on je doneo prvi ploču Bitlsa u Jugoslaviju, koja je puštana na Radio Beogradu. Prvi džemper na „V“ izrez koji se pojavio u Beogradu bio je njegov. Bio je izuzetno skroman, materijalna strana mu nikada nije bila primarna, što govori i sledeći podatak. Aleksandar Gec, legenda Crvene zvezde je zvao Žućka da pređe u Zvezdu, ponudio mu stan i automobil Fiat 1300, međutim, Korać je sa osmehom sve odbio, rekavši da ga to ne interesuje. Košarku je igrao iz čiste ljubavi.

Nažalost, 2. juna vraćajući se iz Sarajeva za Beograd Radivoj Žućko Korać je poginuo u saobraćajnoj nesreći. Ta vest je kao bomba ođeknula, ne samo u Jugoslaviji, već i u Evropi i celom svetu. Košarkaški savez je doneo odluku da se na taj dan više nikada ne odigra nijedan meč. Bio je prvi sportista koji je sahranjen u aleji velikana. Njegov kovčeg je bio umesto državne zastave bio prekriven olimpijskom zastavom, na lično insistiranje Josipa Broza Tita, koji rekao da je Korać bio veći od zemlje koju je predstavljao, pripadao je celom svetu. Međunarodna košarkaška federacija je na predlog generalnog sekretara, Engleza Vilijema Džonsa donela odluku da se osnuje međunarodno takmičenje koje bi nosilo Žućkovo ime. Trofej ovog takmičenja je bila Žućkova levica, za uspomenu i dugo sećanje na mladića koji je s ljubavlju prema sportu u najboljem svetlu promovisao košarku, kako u Jugoslaviji, tako i van njenih granica. Kup Radivoja Koraća se održavao sve do 2002. godine. Od te godine nacionalni kup Srbije nosi njegovo ime. Radivoj Žućko Korać je bio prvi evropski košarkaš koji je dobio poziv da obuče dres čuvenih Harlemovaca. 1. marta 2007. godine je otvorena Kuća slavnih u Madridu, gde je Korać dobio svoje zasluženo mesto.