У СЕНЦИ СВОЈОЈ

Све ме више звезде
обасјавају озарене,
а ја бих негде
да будем у сенци својој.

Велика је ватра,
дар од Прометеја,
док певам
и сам сагоревам.

Све је речено,
узалудне су моје очи,
нек о свему
поезија сведочи.

Лирско је моје срце,
ал реч чврша од камена,
жубори песма, суза чиста,
„горо, ле, горо зелена.“

СИЗИФ ШАРКАМЕНСКИ

Велики је терет
на мене спао,
опет будим свет
одавно дубоким сном заспао.

Кукуричем, ричем,
свом снагом свога гласа,
гурам сунце уз брдо
врх митског Парнаса.

Која сврха, има ли спаса,
шта могу песме,
узалуд вапим, вичем,
„мртвијем сном спава моје племе“.

Па ипак, пењем се и стењем,
мада је све теже,
шта могу, живим своју смешну улогу –
песник против земљине теже.

ПОЕЗИЈА ПОСТАЈЕ ЛАКА ЗАБАВА

Поезија постаје лака забава,
општенародна масовна појава,

светковина у част малих богова,
игра речи, слогова,

посланица царевима, спонзорима,
слаткоречива нуди се рима,

на улицама позорнице, циркуске шатре,
кловнови, жанрови, гутачи ватре,

песник-змај и песникиња змија,
све је то поезија,

нови соцреализам,
песнички популизам,

наших дана слика,
свугде поезија – нигде песника.

КАФАНСКА КРИТИКА

Уђох у стару кафану,
познату градску биртију,
да се мало окрепим
и коју реч ставим на артију.

Дочека ме конобар,
сав срећан што ме види,
као да га је сунце огрејало,
да ми каже аброве нешто му је стало.

Слушај, били су овде
неки твоји писци,
ја се не разумем у те ствари,
али мислим да су критичари.

Слушај, рече важно конобар,
много си добар,
али лоше су о теби говорили,
само су критиковали и пили.

И то све на твој рачун,
заједљиво, пуни једа,
али лафчина си ти,
кад је сирома био беда.

Он прича, ја ћутим,
нећу да учествујем у томе,
не знам о чему је реч,
али довољно слутим.

КАМЕНЕ КЊИГЕ

Празна је „Ресавска школа“,
Ни преписивача, ни ђакона,
Нема ни витеза, ни сокола,
Само камење и васиона.

Сваки је камен књига књига староставна,
Која памти љубави и битке,
У сваком душа записана,
Читам тврде моје вере свитке.

Нема крова, ни тавана,
Али има неба, сунце и кише,
Овде Бог својом руком
Свете књиге пише.

Све је записано,
Јасни су знаци времена,
Загледан у прошлост, читам
Своју судбу и свога племена.