Presing

1. BORBA MOKRIH TITANA

Matični brod; 19. novembar 1979. godine zemaljske

Pales je naslonio glavu na hladno okno, iza kojeg se poput disko kugle na kraju žurke umorno okretala Plava planeta. Koja rasa je toliko nepromišljena, da je nazove Zemljom? Uglavnom je bila prekrivena vodom, videlo se lepo sa svemirskog broda. Zemlja zauzima tek 29,4% njene površine, proverio je pre polaska, i logično se nameće pitanje preimenovanja…

Pulsirajuća glavobolja ga je naterala da se tu zaustavi. Od umora nije mogao jasno da sledi misaoni tok, ali nije ni bilo važno. Vanzemaljci se po pravilu ne mešaju u poslove ispitivanih rasa.

Osvrnuo se po prostoriji, a krupne crne oči blesnule su poput moriona, najtraženijeg minerala kvarca iz rudnika planete Aspanisus. Morali su i na to ozloglašeno mesto da svrate, pošto im je bilo usput, kako mu onomad reče Vrhovni starešina. Trebalo je da pokupe odatle nakit za njegovu suprugu pre nego što Matični brod konačno parkiraju u Zemljinoj atmosferi. Zaista banalno objašnjenje za takvo veliko skretanje sa kursa.

Glavobolja mu se pojačavala, možda kao posledica delovanja vremenske razlike na mozak… Zaista, koliko li je dugo spavao? Iz njegove kapsule za hibernaciju još je kuljao dim sterilizatora, uklanjajući telesne izlučevine i zaostali vonj od međugalaktičkog putovanja. Pogled mu se spustio na identifikacionu pločicu na grudima: Pales – Posmatrač.

Dobro je, barem nije morao da napreže vijuge da se seti ko je.

Dok se magla povlačila kroz ventilacione rešetke na podu, pred očima su mu se pojavili obrisi radnog stola sa mermernom površinom, kao i ivice visokog plakara u uglu. Hm. Činilo se da je pre samo nekoliko trenutaka u njega ubacivao stvari za put… Uobičajen osećaj dezorijentacije nakon jednomesečnog putovanja kroz hiperprostor. A svakako mu nije pomagalo ni to što su ga odmah po završetku Akademije strpali u brod i poslali na ovako važnu misiju.

Vrlo živopisno su se vraćala sećanja, uz mučan pritisak u ušima. Taj prekorni očev pogled, recimo, nakon što mu se Pales pred polazak poverio i izrazio sumnju oko celog projekta. Zašto ne pošalju nekog sa više iskustva, tata? Ili da makar odlože poletanje… Taman se spremao za žurku, kada mu je on zazvonio na vrata sa uputstvima za misiju. Bez reči ga je ubacio u automobil i odvezao do kosmičke stanice. Zar nisam uvek bio primeran đak, dobar i uzoran sin, zar nisam zaslužio da makar popijem par pića sa drugarima, da jedno veče dam sebi oduška pre nego što se zaposlim?

Ovo poslednje, doduše, nije izgovorio naglas.

Otac ga je samo uštinuo za obraz i ostavio ga samog na lansirnoj rampi kako bi stigao na vreme za partiju vazdušnog golfa sa prijateljima.

Sterilizator u njegovoj sobi se isključio, a muk koji je zavladao prostorijom vratio ga je u sadašnjost. Izgleda da je mašina dobro odradila posao i opravdala svoje ime, pomislio je, jer mu je enterijer doista delovao sterilno. Ovo mesto će mu u godinama koje slede biti jedini dom, s obzirom na to da na Plavu planetu neće sigurno ni silaziti.

Noge su mu se tresle, jezik mu se lepio za nepce, ali to ga nije brinulo. Verovatno samo posledica manjka šećera u krvi. Lakoća sa kojom je celo svoje postojanje smestio u jednu sobu i otisnuo se u nepoznato… To je već zahtevalo dublju psihoanalizu.

I pored nepodnošljive telesne slabosti usled atrofije mišića, i dalje nije hteo da sedne. Pokupivši sa stola uputstva za misiju koja mu je predao otac, vratio se do okna broda. Hm, barem se potrudio da budu odštampana na hartiji. Nešto je i znao o meni, nasmejao se novajlija Posmatrač.

Pales je voleo da sve podatke čuva u duploj formi, i na kompjuteru i na papiru, za šta su ga često nazivali čudakom. Međutim, ako znaš da je elektromagnetni talas prouzrokovao da u jednom trenutku sve u digitalnom obliku na planeti bude izbrisano, da otad započinje novo merenje vremena tvoje rase, čak da je to razlog zašto je planeta dobila novo ime – Matična, jer naprosto nisu imali gde da potraže u arhivi prethodni naziv… Njemu je svakako bilo čudno što nakon katastrofe takvih razmera nije uvedeno pravilo za sve Matičare da podatke skladište kako na hard disku, tako i na papiru.

Rešen da se fokusira na trenutnu situaciju, uzeo je da čita uputstva:

Dobro došli na Matični brod – Zemlja. Sa velikim zadovoljstvom primili smo vest da ste kao Posmatrač dodeljeni projektu Anomalija.

Najinteligentnija rasa koja naseljava Zemlju, u relativnom sistemu pojmova, jesu ljudi. Matični brod je u atmosferi planete, a kako ne bismo menjali prirodni razvoj živih bića i njihovu istoriju, trudimo se da naša istraživanja i naše prisustvo bude neprimećeno, što je bliže određeno Pravilnikom.

Na Matičnom brodu – Zemlja hijerarhija je sledeća: najviši položaj imaju Starešine, trojica njih. Od istraživača imamo Posmatrače i Integrisane. Posmatrači su naučnici poput Vas, dovedeni sa Matične planete da bi proučavali ljude i Anomaliju, koordinisali akcije na Zemlji i organizovali eksperimente. Integrisani su operativci koji sakupljaju podatke sa terena, uzimajući pritom ljudski oblik. Oni su u neposrednom i stalnom kontaktu sa ljudima, te najveći deo vremena provode na Zemlji. Svakom Posmatraču je dodeljen po jedan Integrisani.

Izveštaji se podnose na sastancima Centralne planetarne komande (popularno nazvane CPK), koja je sačinjena od sedmorice članova. CPK je najviši organ odlučivanja, i u stalnom je kontaktu sa Matičnom planetom. Ovim Vas, ujedno, obaveštavamo da ste na prošlom sastanku, direktnom odlukom Vrhovnog starešine sa Matične planete, bez uobičajene procedure izbora, postavljeni za člana CPK. Ostali članovi komande su: Glavni starešina, Starešina prvog reda, Starešina drugog reda, Posmatrač Avin, General i Integrisani Iked…

Morao je da protrlja oči, jer su ga sve jače pekle. Podigao je glavu prema prozoru gde se nazirala Zemlja, sve dok mu se vid nije razbistrio, i tada je ugledao svoj odraz u staklu. Prizor ga je ostavio u još većem čudu od nelogične nomenklature te vodene planete.

Tokom priprema za misiju, listajući po literaturi naišao je na životinju koja je bila u stanju da čitavu zimu prespava u svojoj pećini. Analogija nije mogla biti očiglednija. Medveđi lik u staklu ga i nije toliko iznenadio, koliko guste lokne žute kose koje su mu se prosule po licu… Odavno ih nije video. Tačnije, još otkad mu ih je otac pre polaska u vrtić prvi put odsekao. Lokne su nešto poput ženskog mišljenja u braku – potpuno nepotrebne, govorio bi mu on dok se pripremao da krene na još jedan poslovni put.

Pokušao je da dohvati čašu sa vodom, ali ruke su mu bile teške, utrnule. Setio se brucoških vežbi u hipergravitacionoj komori, gde je trik bio da ne radiš protiv sebe i bespotrebno gubiš snagu, već da sporim i ujednačenim pokretima izvršavaš zadatke. Odložio je papire i pridržavajući jednu ruku drugom, da mu se kažiprst ne bi tresao, pritisnuo je automatsko podešavanje kalendara. Nakon par sekundi pokazao je na 19. novembar, 1979. godine zemaljske.

Stao je ispred lavaboa sa mašinicom u rukama. Iskoristiće da popije vodu sa tuša dok se bude kupao, rešio je u trenutku kada je prva odsečena lokna pala na pod. Jedan za drugim, žuti uvojci kose nestajali su u vrtlogu slivnika. Kada su mu visoki zalisci zasijali na čelu prešao je mašinicom na bradu, a zatim se svukao i zakoračio u tuš kabinu.

Dok su se vrele kapi slivale niz njegovo atletsko sivo telo, razmišljao je o principu uniformnog oblačenja. Jutarnje isprobavanje kombinacija za odevanje, koje su žene uzimale zdravo za gotovo, smatrao je bespotrebnim utroškom vremena, koje negativno utiče na efikasnost pojedinca. Kao i šoping, uostalom. Imao je običaj da kupuje po nekoliko komada istih košulja, pantalona, cipela, kada bi mu se jednom dopale, kako bi smanjio broj daljih odlazaka u tržni centar…

To bi moglo da predstavlja problem sa donjim vešom, palo mu je na pamet. Hipotetički, njegova devojka bi bila pod konstantnim utiskom da on, zapravo, nikad ne menja gaće.

Prekinuo je mlaz vode iz tuša, da bi u podsetnik ubacio stavku: kupovina različitih modela donjeg veša, ukoliko budem našao devojku. Još par kapi mu se slivalo niz lice, i on ih je jezikom uhvatio. Preplavio ga je bizarni osećaj ponosa, zbog novootkrivene rutine spajanja kupanja i unošenja tečnosti… Uštedeće svakako dva minuta dnevno, što je po zemljaskom računanju vremena čak jedan sat mesečno.