Presing

Uvod

Na scenu izlazi čovek (Metatron) u crnom kožnom mantilu, sa crnom šapkom. Zatim se iza njega pojavljuju četiri bezlične prilike u crnom.

Iz pozadine se čuje glas: Poštovana publiko, gospođe i gospodo, iz Libertvila nam dolazi onaj koji će nam pokazati put naših predaka sa kojeg smo zalutali. On će uništiti naše neprijatelje, izdajnike, slabe voljom i verom. On će nas osloboditi grehova i približiti Svevišnjem; naše je samo da ga poštujemo, sledimo – budemo njegovo stado…

Kreće zaglušujuća buka kroz koju govori Metatron.

METATRON: „Biće im gore nego Vavilonjanima kad se u sili svojoj klanjahu krvi i zlatu, i decu svoju učiše da se tome klanjaju. Prvo će doći glad, kakvu ni Vavilon nije zapamtio. Pa rat, radi pljačke hleba, iz koga će se vratiti pobeđeni. Pa međusobno klanje i paljenje gradova i sela. Pa bolesti, do kojih se ruka lekara neće smeti dohvatiti. I učitelji će biti šibani bičevima i gonjeni da budu grobari svojih učenika, od kojih će svi drumovi smrdeti.“

Od ovog citata pa do kraja igrokaza sve što Metatron izgovara jesu citati iz „Molitve na jezeru“ Nikolaja Velimirovića, osim u sceni na groblju.

(Metatron odlazi sa scene.)

Prva pojava

2. 5. 1991. Datum kada su JAT-ovim avionom poletele kosti Nikolaja Velimirovića iz Sjedinjenih Američkih Država u SFR Jugoslaviju. Takođe, to je i dan kada su počele prve oružane borbe u Jugoslaviji, u Borovu Selu.

(U pozadini se vidi stambeno naselje tipično za takozvanu „socijalnu gradnju“ iz vremena socijalističke Jugoslavije. Žena u maskirnoj bluzi i pantalonama, s gas-maskom preko lica, izlazi na scenu. Onda se čuje pucanj i ona pada. Zatim na scenu dolaze još dve uniformisane osobe.)

VOJNIK 357: Tako je lakše u početku. Kad budeš video naše mrtve, posle toga nećeš morati da zamišljaš da su oni divlje svinje – shvatićeš da su oni samo obične svinje. (smeje se)

VOJNIK 777: (ozbiljan) Ne znam, za sada mi izgledaju isti kao mi.

VOJNIK 357: Naravno da su isti kao mi, zato ih i ubijamo, jer će u protivnom oni ubiti nas.

VOJNIK 777: Zar ne bi trebalo da smo mi bolji?

VOJNIK 357: Omladinac, ako su oni mrtvi, a mi živi, znači da smo bolji!

VOJNIK 777: Pa maločas si rekao da smo isti.

VOJNIK 357: (lupi ovlaš svog ratnog druga) Isti smo kad se rodimo, a postajemo bolji kad ubijemo lošije. Kao kad igraš fudbal – bolji si kad zabiješ gol i pobediš. Dok ne zabiješ gol, nisi bolji.

VOJNIK 777: Ali ovaj naš političar je pričao da smo mi zdraviji, snažniji i bolji ljudi od njih. Valjda on zna šta priča, on je doktor nauka.

VOJNIK 357: (iznerviran, lupi rukom svog saborca ovlaš po šlemu) Ne znate ni ti ni on ni da se zakopčate…

VOJNIK 777: Što onda to priča ako nije tako?

VOJNIK 357: Što? Pa mora od nečega da se živi! Slušaj, omladinac, sada ću da ti ispričam nešto što treba dobro da zapamtiš i nemoj više da me zapitkuješ. Postoji priča o Vavilonskoj kuli, koja bi trebalo da objasni postojanje i nastanak različitih jezika. U toj priči svi ljudi su prvobitno govorili istim jezikom i živeli u slozi i napretku. Onda su od toga postali toliko gordi da su poželeli da sagrade kulu koja će stići do nebesa i samoga Boga. Kula je počela da se gradi, a gordi ljudi su je svakim danom činili sve višom, dok se Bog nije naljutio i porušio im kulu. A kako bi predupredio da se takvi poduhvati ponove, rešio je da kazni ljude tako što je učinio da se ne razumeju, već da svako ima svoj jezik kojim govori. Vidiš, omladinac, tehnološki napredak i sloga mrski su Bogu jer čoveka čine gordim, zato mi imamo svoj jezik i naciju koje moramo da negujemo i branimo od onih koji bi da nas unifikuju. Zato svoje ne daj, a sa drugima se ne petljaj! I daće Bog da brzo završimo ovaj rat.

(Odlaze sa scene. U pozadini su četiri tamne senke iz prve scene.)