Ljiljana Pavlović Ćirić
- 1
-
(0)
Gazište 24/7
720 rsdОд…до
Девојчица Хинд Раџаб
броји ДО десет плачући
Док подврискују ракете
шесторо њених спокојно ћути
немарни за њене дозиве
Упоредо са репатицама понад главе
са друге стране телефонске линије
женски глас, матрија-навигација, просветљује:
Хинд, зажмури и броји ОД десетЛуткина променада
Деветогодишња Јара
И петогодишња Рула
држе своје лутке и певају
укрштају прсте и машту као крпице
и плету косе једна другој.
Лутке немо ћуте и не трепћу.
Јара и Рула, загрљене сестре,
Држе своје лутке и певају.
И ништа се ништа није променило.
И ништа нису промениле.
Осим света.Газа
Ране су се одувек превијале завојима.
Газе су заустављале крв и ране лечиле.
Овде је посве друкчије.
А можда и није. Можда Газа лечи
светину од гноја и крви. Можда Газа
превија највећу рану овога века
најупорнију крв, само,
највеће флеке оставља дечија
то се не скида
то се не спираКамен
После више од пола године
Носећи на леђима жељу за сном
Уморни се војник наслања руком
На бедем рушевине
Стопљени у једно, човек и зид,
Чувају један другоме леђа
Шта је то што га будним држи
Сад кад најзад има
Камен за под главуЦрвена стаза
И глад је скоро сасвим ишчезла.
Небо сахрањује сву кишу.
Мрак је и зелени путеви
црвене се за нама.
Понегде ноћу пробеласа кост;
очиња искра падне на њу
и букне: фосфор осветли стазу.Корак по корак ближимо се
све удаљенијем Крају.
