Presing

MOLITVA ZA DEČAKA

(Leu, Anđelu prerano slomljenih krila)

Kristalni kamen pod glavom.
Srebrnim voskom zalivene ruke
Sklopljene u strelu ka Nebu
Govore tiho samo tri slova
I ne prestaju

Tri nezrela nežna nara
Prerano spala sa drveta Života
Posadih u čvrstu Zemlju duboko.
Kopam noktima do prve topline njene utrobe
Da zrna ponovo život udahnu

Sunce se do njih ne probija lako.
Prljava voda muti bistre crvene reke
Koje nevešto vijugaju kroz tuđe korenje.
Vazduh je gust kao nenaraslo testo
I nečiji prsti ga oprezno oblikuju.

Pa šta ako su prerano pala na tle?
Ispod ovog krvavog Neba
Svi smo se rodili prerano
Čekajući za život neka bolja vremena
Koja nikada nisu došla.

Jačim od Sunčevih zraka
Odlučnijim od toka bistre vode
Čvršćim od volje stoletnog korenja
Dušama njihovim ja pevam
Grlenu pesmu Nade i Života

Jer bolje ne umem.

Za razliku od nas
Nedostojnih neznalica u skupim odelima
I brzim automobilima
One će nepogrešivo umeti da odluče
Šta im je činiti.

Otići
Ili ostati
A spasiti se.

Blago njima.

ČEKANJE

Baš mi je nešto bilo do snega
Sada
Kada mu je vreme

Došao je
Pa sve nekako opet mislim
Možda ćeš i ti ipak doći.

Već kasniš uveliko.

Čekanje je tužna reč
Kada čekaš ono
Što nikada stići neće.

Ovo čekanje tebe
Ne liči ni na jedno dosadašnje čekanje
Nečega ili nekoga
Ko neće doći.

Jer ne dođeš li
Doći ću ja.

I onda neće biti važno ko je došao
Zgrejaćemo ruke
U očima koje su se sačekale.

Možemo prvo da nahranimo sve ptice i sve ribe.

I one nekoga čekaše
Jednako gladne i smrznute
Kao duše naše
Čekajući snegove
Kada im je bilo vreme.

Vreme je!
Za nas.
Da padnemo
Odživimo svoje
Istopimo se.
Nestanemo.

Makar malo da gorimo u večnosti koja neće potrajati.

Tik
Tak
Tik
Tak

Ode život
Čuješ li?

* * *

Pesma je tu.

U zimi preobučenoj u proleće.
U zadimljenoj sobi sa dvadeset prozora.
Dogoreloj cigari na buretu baruta.
Na četvrtoj žici gitare.
Polupunoj čaši bez otiska karmina
Boje nepečenog mesa.
Niotkuda navrloj neizgovorenoj rečenici.
Ponovo udahnutom dahu i izdahnutom olakšanju.
U onom negde zaglavljenom
I ovom slobodnom novom danu.
U nekoj daljini koja je ponekad nikada bliža.

Pesma je tu.
I kako je dobro!

BEZ TEBE

Ne udišem vazduh danju
Jer zivim samo noću

Ne sklapaju se oči
Jer samo tebe vide

Ne koračam ulicama
Jer ne tražim tvoje korake

Ne dodirujem vreme na satu
Živim unazad

Ne jedem više hleb
Želudac koji plače ne vari

Ne gledam više u sunce
Otopilo led na obrvama

I ne pišem više pesme
Mrtve ruke ne drže olovku

Ne volim te više
Spomen kamen ogoljena

* * *

Želeli
Pa ne doželeli

Tražili
Kod očiju slepi

Molili
Al’ ruku vezanih

Plakali
Kišu suza kamenih

Snevali
Tuđih snova koprenu

Zaboravili
Otrčali od pameti

Opraštali
‘mesto Boga uzalud

Proživeli
Živeo ti meni