Milorad Petrović Seljančica

Milorad Petrović Seljančica

  • 1
  • (0)

    Noć miriše – izabrana dela

    600 rsd

    СИТНА КИША…

    Ситна киша ситно пада,
    Драга ми се срцу јада:
    “Драго моје, где си сада,
    Да те љубим к`о никада!”
    Ситна киша ситно пада!…

    “Да ти љубим очи вране,
    Да те грлим док не сване,
    Докле сунце не огране,
    Док и живот не пре`сане,
    Да ти љубим очи вране!…”

    Ситна киша ситно пада,
    Да ли ми се драга нада?…
    “Драго моје, где си сада,
    Да те љубим к`о никада…”
    Ситна киша ситно пада!

    ЈЕСЕН СТИЖЕ…

    Јесен стиже, дуњо моја,
    Јесен рȃна,
    Од јесени, до јесени,
    Све се село већ ижени.
    Душо моја, бежи мени,
    Не варај јарана!…

    Сваке ноћи, дуњо моја,
    Сваког дана,
    Бројим сате, мислим на те,
    Душо моја, умрех за те,
    Буди моја, благо мени!
    Не варај јарана!…

    Младост прође, дуњо моја,
    Младост рȃна,
    Ја те, душо, жељан оста,
    Чекања је било доста,
    Бежи мени, о јесени!
    Не варај јарана!

    НОЋ МИРИШЕ…

    Ноћ мирише…
    Драга моја, није лако ни у ноћи
    Самовање. Знаш, не знала,
    Друго ћу ти вече доћи,
    Ти ме чекај до петала!
    Не могу ти вако више…
    Ноћ мирише!…

    Ноћ мирише!…
    Драго моје, самоћа ме пуста сатре!
    Којекако дан протече,
    Али стрепим к`о од ватре,
    Кад наступи црно вече.
    Не могу ти вако више…
    Ноћ мирише!…

    Ноћ мирише…
    Драга чека. У собици жижак светли.
    Драги драгој журно ходи.
    Запојаше први петли.
    Драги драгу дома води.
    Самовање?… Никад више!…
    Ноћ мирише!…

    ЛЕТО ПРОЂЕ

    Лето прође, беше што је било,
    Песма цвеће, све оде са њиме,
    Ледна зима шири ледно крило,
    Драга моја бојиш ли се зиме?

    Не питај ме јадане јаране,
    Да л` се бојим хладовите зиме,
    Већ ме питај душо и душмане:
    Где ћу зиму дочекат и с киме?

    НАВИРЕ НОЋ

    Мирише скоро разорана груда,
    Месец над селом високо се светли,
    Певају први предвечерњи петли,
    Плаветно небо звездама се кити,
    Изнад планина вече тихо мили,
    Двојница мека у потесу цвили,
    Навире ноћ! …

    Друмом што води с ливада и њива,
    Чује се песма и кикот и врева,
    Весела младост жагори и пева,
    Колечке лаке заморено шкрипе,
    Под ћерћелинком млада снага бреца,
    На раскршћима чаврљају деца
    Навире ноћ! …

    Чују се звонца уморних стада,
    Говеда сита из даљине ричу,
    Докле чобанчад безбрижно ћурличу,
    Хитају дома. И тамо то исто:
    Чује се лупа бакрача и кова,
    Редуше хитре журе са ђермова
    Навире ноћ! …