Presing

Đulići – 1.

Živela sam u ulici u kojoj i Zmaj.
On je bio broj 68 Porzellangasse.
Ulaz pored njega je bio pokojni Vlada Divljan
Sa svojom suprugom.
Ja sam bila broj 22.

Tuberkulotičan vazduh u ulici.
Hochnebel se spustio.
Zmaj nas sušičave lečio po Beču
Wiener Zucker-om.

Svi smo mi na nemačkom šećeru.
Baba Gorika sa Galambošima sredila.
Deda bio na zadatku.
Žene sa Nemcima sedele.
Donosili nam Wiener Zucker.

Đulići – 3.

Jovan, osnivač naše kuće otišao u Ameriku.
Nikad se nije vratio.
Samo slao pakete.
Nije pisao ni pisma ni pesme.

Siroma’ knez Mihailo zvao ga da se vrati.
Nije imao dece.
Ko u onoj bedi da izdržava decu?
A tek prinčeve?

Noćne more – 1.

Vraćam se u rodni grad.
Na stanici nalećem na bandu nasilnika
Iz osnovne.
Počinju da viču:
„To je on. To je on,
Vidi kako se ugojio.“
Skupljaju se oko mene
I udaraju me,
Udaraju me
Svojim dečjim ručicama.

Noćne more – 6.

Baba je napravila kokošinjac na ulici
Da obnovi tradiciju držanja životinja.
A komšijini lavovi i jeleni svi su postali ljudi
I sad već na fakultet polaze.
Pravili smo oproštajno veče na kom je
Moj drug iz klupe smuvao jednu lamu.

Noćne more – 7.

Dolaze mi nepoznati ljudi u kuću.
Svaki odnosi knjigu iz moje biblioteke
I za to mi daje jednu baterijsku lampu.