Sveta Litvak
- 1
-
(0)Od : Sveta Litvak
Taljige
720 rsdтихо тихо воз се креће
воз иде за Владимир
жене љускају семенке
жене иду у Владимир
крију зараду у кесе
даче промичу и реке,
шуме, доље и фабрике
повртњаци, повртњаци
Петушки су ускоро
воз се креће споро, споро
звече крилца полица
смену тражи спроводница
себи топли чај налива
а Кљазма се разлива
или Нерла рукавци
тип на горњој полици
новине је бацио
наочари скинуо,
ножице је обесио
и у шуму погледао
па сишао, и папуче натукао
негде тамо црква сину
преко реке, у даљину
воз се креће једва једва
вуче, тихо успорава
станица је Владимир
зар већ тако ‒ Владимир
да, личи на Владимир
цигарету гаси момче
с папучице вешто скаче
жене пипкају кесице
вуку торбе на излаз
напуштају стари воз
алмазно му око сјаји
у шиновоз иду људи
у Ковров, у Вјазникиу апсурдно широким прљавим плетеним дроњцима
кроз натопљену земљу, пробијам се по јаругама
по ведрим јагорчевинама, по отопљеном леду
свуда радосно марљива, певајући у ходунећу покварити, ни згужвати газећи ципелом
пролеће ћу пронаћи у малом створењу сваком
и бајат хлеб ћу јести, прострти у шуми постељу
нека на тело са грана капи сузно прокапљукад одахнем проверићу је ли сукња испрљана
седим крај старе јеле, дуго је ватра наложена
на распаднуто корење, на пањеве угљенисане
ја непрестано налажем мартовске дугачке данеа када потпуно пламен топле ватре згасне
стопићу се са неравном сенком око менеВода дубока и ледена,
Дружина ми је удаљена,
И песма лута усамљена –
Збогом, земљице рођена!Није касно да се сидро баци
И старо једро да се поправи,
Још ‒ за пријатеља по чашицу
И курс на мапи да се постави.Брину се, пате моји вољени,
И небо уништењем плаши,
Но бело једро на пучини
И мучи ме и привлачи.А ваљају се за мном таласи,
И да се осврнем немам сила,
Куда се то мој чамац заноси
Без једара и без кормила?Успаванка
нестаће бруј галаме, како би заспали на време
кад заврше игру и раздор – Прохорил и Платонорни за масу, ни висину, ни за меру, ни тежину,
сан нам дај, на част нек буде, не походи он све људешто је на свету најјачи, од дубине мора мрачнији
све у постељу обори хмељ на свету најпијанијидо ивице јагодица навукао је ћебенца
свет од јаве небрекао од себе је оградиоспавајте очи, нос и уста, плећа, и стомак нек спава
спавајте уши међу косом, спавај косо чупаване мале и не велике, две ноге и две руке
две равне и две криве, а посред средине живена све стране се раширили Платонор и Прохорил
стигао их тврди сан, а ко не спава нек иде вансвеже, еластично, сјајно
живим лишћем умотано
а творац, да дода блесак
умаче у зелен восакрјабина руди, лишће шарени
опали жиреви ко насликани
киша добује, ломи у светлу
провлачи кроз шему црно-белуасфалт је опран сапуницом
а преко, у сјају обилном,
цвасти ужади падобранских
у снежни брег прерастајућихна масно поквашеном тлу
пупољци се ослобађају
бучно буђење царстава
крик птица и цврчање трава
