Sveta Litvak

Sveta Litvak

  • 1
  • Taljige
    (0)

    Taljige

    тихо тихо воз се креће
    воз иде за Владимир
    жене љускају семенке
    жене иду у Владимир
    крију зараду у кесе
    даче промичу и реке,
    шуме, доље и фабрике
    повртњаци, повртњаци
    Петушки су ускоро
    воз се креће споро, споро
    звече крилца полица
    смену тражи спроводница
    себи топли чај налива
    а Кљазма се разлива
    или Нерла рукавци
    тип на горњој полици
    новине је бацио
    наочари скинуо,
    ножице је обесио
    и у шуму погледао
    па сишао, и папуче натукао
    негде тамо црква сину
    преко реке, у даљину
    воз се креће једва једва
    вуче, тихо успорава
    станица је Владимир
    зар већ тако ‒ Владимир
    да, личи на Владимир
    цигарету гаси момче
    с папучице вешто скаче
    жене пипкају кесице
    вуку торбе на излаз
    напуштају стари воз
    алмазно му око сјаји
    у шиновоз иду људи
    у Ковров, у Вјазники

    у апсурдно широким прљавим плетеним дроњцима
    кроз натопљену земљу, пробијам се по јаругама
    по ведрим јагорчевинама, по отопљеном леду
    свуда радосно марљива, певајући у ходу

    нећу покварити, ни згужвати газећи ципелом
    пролеће ћу пронаћи у малом створењу сваком
    и бајат хлеб ћу јести, прострти у шуми постељу
    нека на тело са грана капи сузно прокапљу

    кад одахнем проверићу је ли сукња испрљана
    седим крај старе јеле, дуго је ватра наложена
    на распаднуто корење, на пањеве угљенисане
    ја непрестано налажем мартовске дугачке дане

    а када потпуно пламен топле ватре згасне
    стопићу се са неравном сенком око мене

    Вода дубока и ледена,
    Дружина ми је удаљена,
    И песма лута усамљена –
    Збогом, земљице рођена!

    Није касно да се сидро баци
    И старо једро да се поправи,
    Још ‒ за пријатеља по чашицу
    И курс на мапи да се постави.

    Брину се, пате моји вољени,
    И небо уништењем плаши,
    Но бело једро на пучини
    И мучи ме и привлачи.

    А ваљају се за мном таласи,
    И да се осврнем немам сила,
    Куда се то мој чамац заноси
    Без једара и без кормила?

    Успаванка

    нестаће бруј галаме, како би заспали на време
    кад заврше игру и раздор – Прохорил и Платонор

    ни за масу, ни висину, ни за меру, ни тежину,
    сан нам дај, на част нек буде, не походи он све људе

    што је на свету најјачи, од дубине мора мрачнији
    све у постељу обори хмељ на свету најпијанији

    до ивице јагодица навукао је ћебенца
    свет од јаве небрекао од себе је оградио

    спавајте очи, нос и уста, плећа, и стомак нек спава
    спавајте уши међу косом, спавај косо чупава

    не мале и не велике, две ноге и две руке
    две равне и две криве, а посред средине живе

    на све стране се раширили Платонор и Прохорил
    стигао их тврди сан, а ко не спава нек иде ван

    свеже, еластично, сјајно
    живим лишћем умотано
    а творац, да дода блесак
    умаче у зелен восак

    рјабина руди, лишће шарени
    опали жиреви ко насликани
    киша добује, ломи у светлу
    провлачи кроз шему црно-белу

    асфалт је опран сапуницом
    а преко, у сјају обилном,
    цвасти ужади падобранских
    у снежни брег прерастајућих

    на масно поквашеном тлу
    пупољци се ослобађају
    бучно буђење царстава
    крик птица и цврчање трава

    720 rsd