Svetislav Travica

Svetislav Travica

Rođen je 1939. u Bačkom Petrovom Selu, i član je Udruženja književnika Vojvodine. Ovaj vojvođanski pesnik najzaslužnija je osoba na Balkanu za prisustvo ruske poezije iz perioda Bronzanog veka na srpskohrvatskom govornom području. Travica je, bez ikakve sumnje, obavio izuzetan posao, istovremeno prevodeći i istražujući društvenu istoriju Rusije i Sovjetskog Saveza. On se nije zaustavio na poeziji koja dolazi s tim traumatičnim vremenima, već prevodi i Ahmatovu, Mandeljštama i druge veličine Srebrnog veka, ali i pesnike savremene Rusije. Sa ruskog je preveo neverovatno veliki broj pesama, bilo da su u pitanju čitave pesničke zbirke, bilo značajni delovi opusa određenih pesnika, odnosno ciklusi ili pojedine pesme. Objavio je sledeće knjige:

Mrtve će u crne usne bela noć poljubiti, antologija ruske andergraund poezije (Čigoja štampa, Beograd, 2006)
Osip Mandeljštam, Voronješke sveske (Nolit, Beograd, 2009)
Boris Rižij,U Rusiji se rastaje zauvek (Fond „Princeza Olivera“, Beograd, 2011)
Osip Mandeljštam, Izabrane pesme, (Orfeus, Novi Sad, 2012)
Aleksej Makušinski, Minhenski dnevnik (V.R.T., Beograd, 2015)
Stanislav Krasovicki, Carica Crna Tamara (Revnitel, Niš, 2017)
Ne izlazi iz sobe, antologija ruske andergraund poezije (Zavod za udžbenike, Beograd, 2018)
Boris Rižij, Dok spavao sam svuda je padao sneg (Presing, Mladenovac, 2019
Sergej Čudakov, Ostavši letom u Moskvi (Presing, Mladenovac, 2019)
Denis Novikov, Razglednice u boci (Presing, Mladenovac, 2019)
Osip Mandeljštam, Voronjež, vrana, nož (Presing, Mladenovac, 2021)
Bronzani vek, antologija necenzurisane ruske poezije sovjetskog doba (Presing, Mladenovac, 2022)

Travica je objavio i nekoliko zbirki svojih pesama:

Mudrost kajanja (Četvrti talas, Novi Sad, 1996)
Slike srećnog vremena (Interprint, Beograd, 2001)
Monolog (Čigoja štampa, Beograd, 2004)
Čitajući samoću (Interprint, Beograd, 2008),
Pretpostavljeni kraj sveta (Presing, Mladenovac, 2020),

kao i nebrojene članke, prevode u periodici, aforizme i sl.

  • Male
  • 4
Default sorting
Prikaži
16
  • Quick View
    (0)
    Od : Svetislav Travica

    Rekom protiče Tisa

    720 rsd
  • Quick View
    (0)
    Od : Svetislav Travica

    Bronzani vek – Antologija necenzurisane ruske poezije sovjetskog doba

    Јевгениј Кропивницки (1893 – 1979)

    * * *

    Ево фабрике. На њој
    Сад сапун праве.
    А у прошлости плавичастој
    Ту биле су траве

    И блато. Жабљи је хор
    С пролећа певао страсно
    И мушица се рој
    Оглашавао гласно.

    У густој је шуми медвед снио.
    Природа лепоте пуна.
    Све је то било, све је било..
    Пре тога, тог сапуна.

    Александар Ривин (1915. или 1916 – 1942?)

    * * *

    Из узбуне у узбуну води те сирена.
    Тихо, жив у јаму седи, опасност вреба.
    Запамти, Хитлер је само јунак трена,
    Али тај трен дуго чекати треба.

    Јан Сатуновски (1913 – 1982)

    * * *

    Сви мисле једно те исто.
    И сви говоре једно те исто.
    Само, говоре једно.
    А мисле друго.

    16. окт. ’64.

    Муза Павлова (1917 – 2006)

    * * *

    Нисам знала да је срећа тако доступна,
    Ако желите, пробајте и сами –
    Једанаест рубаља карта до Ступина
    И четврт сати аутобусом.
    И одмах,
    Провалија,
    Река под прозором,
    Два једноставна дрвета
    И између њих
    На платну
    Разапета Русија.

    Николај Глазков (1919 – 1979)

    * * *

    Већ је одавно
    Ужасно тамно.
    Свеједно се не дам,
    Кроз прозор гледам.

    Игор Хољин (1920 – 1999)

    * * *

    Ограде. Плакати. Рекламе. Вешернице.
    Шупе – разног отпада гробнице.
    Светли небеска плава дубина.
    Бараке. У њима пријатно. Тишина.
    Огледала. Комоде. Понеко канабе.
    У тапетама стенице. На столу бубашвабе.
    Висе абажури. Таванице замагљене.
    У предсобљу леже лењиве жене.
    Мужеви на послу. У кухињи старице суве.
    Свуда наоколо врте се досадне муве.

    Владлен Гавриљчик (1929 – 2017)

    * * *

    Беше зима. Шуми јела, дрема…
    Ах, ух, Пушкин се на дуел спрема.

    Док пуни цеви самокреса,
    Мисли да устрели Дантеса.

    Ал, Дантес гађа зер гут.
    Бах! И Пушкин капут.

    Авај и јао! Погибе бард.
    И знаменити бакенбард.

    Александар Морев (1934 – 1979)

    * * *

    Ако пада киша
    Свеједно ћу стајати код антиквара
    Ако почне рат
    Свеједно ћу бити код антиквара

    Ако ме не буде
    Свеједно ћу бити код антиквара
    Невидљив као ветар
    Док читам пожутеле књиге

    Сергеј Чудаков (1937–1997)

    * * *

    Кафа и вотка. Ноћ без снова.
    У пећи плеше пламен.
    Црна палачинка грамофона
    Врти се и забавља ме.

    Живим, скоро изистински.
    Киша да асфалт удави.
    Александар Вертински
    Пева нешто о љубави.

    Дмитриј Пригов (1940 – 2007)

    * * *

    Могу ли, рецимо тако, Литванци
    Латвијци разни, Естонци
    Русију као рођену мајку
    Дубоко у срцу прихватити
    Да би љубав била велика?
    Наравно да могу, ко им брани…

    1.600 rsd
  • Pretpostavljeni kraj sveta
    Quick View
    (0)
    Od : Svetislav Travica

    Pretpostavljeni kraj sveta

    USAMLJENOST

    Ulicom kojom se nikuda ne stiže,
    preko sablasnog trga, u sve dublju
    tišinu bez značenja, ka jedva
    naslućenoj sumnji u događaje
    koji bi nas mogli izmeniti.

    Prate me ukočena stabla
    podrugljivog sjaja u krošnjama,
    deceniju neosvetljena apoteka,
    krovovi uspavani snegom
    i zadah praznine sa napuštenih
    izloga na kojima se ogledaju
    godišnja doba.

    U dnu mračnih aleja odmara se
    bleda prijateljica zima,
    ispitujući čvrstinu načela.

    Zaklonjen slepom tamom
    u kojoj se mešaju oblici
    mimoilazim retke prolaznike
    ostavljajući za sobom ledeni
    dah studeni.

    Ne znajući kuda bih sa sobom
    u sobu unosim nebo
    sa četvrtinom meseca
    i gorku paniku noći
    koju niko nije ispratio.

    NOKTURNO

    Katkad ćutanje, katkad nemi glasovi
    traju u tebi, sve dok se ne izgube
    preko udaljenih zidova domova,
    iznad zatamnjenih prozora
    iza kojih se kriju životi bez pravila,
    pristrasnost i mračna ubeđenja.
    I pitaš se kako se skriti iza
    drugačijih slika, sačuvati razum
    i ravnotežu, izbeći lica na kojima
    su ispisana osećanja poraza
    i izgubljene bliskosti.
    Sa crnih grana praskozorja već
    uzleću zalutale ptice. Istrošen je
    i vazduh spasenja, i krv se ledi u
    žilama, a nervozno strpljenje
    više ne vreba večernje kapi kiše
    sa ukusom vlage i neprospavanih noći.

    RAZGLEDNICA

    grad iznad gole i nepokorne ravnice
    začet u drvenom srcu hrasta
    na bezličnoj razmetljivosti peska
    na živim datumima dalekih vremena
    u zamislima od kojih zastaje dah
    rastao sa grmljavinom transporta
    na pregršti najčistije svetlosti
    iz snova utkanih po krovovima kuća
    izdignut na plavom somotu metala
    stvaran u znoju magle i nesanice
    iz ljubavi ranjene na stepeništu
    iz mešavine zanosa i betona.

    SUMRAK

    otimajući se
    svetlosti

    polusenkama
    i lepljivim udasima
    baršunaste prašine

    torbari sumrak
    kroz vedru
    agoniju dana

    obećavajući zaklon
    i saučesništvo

    nesavladivim
    željama ljubavnika.

    NEMIR

    bleda kao priviđenje
    noć se njihala na vetru.

    sa trga u jamu mraka zuri
    preplašeno lice spomenika.

    preko probuđene tišine
    zvona raznose vest.

    od bezvremenosti i snova
    nije ostalo ni traga.

    630 rsd
  • Quick View
    (0)
    Od : Svetislav Travica

    Izabrane pesme Ane Ahmatove: U svoj grob ja neću leći

    СИВООКИ КРАЉ

    Слава ти, болу, тешки и дубоки.
    Умро је јуче краљ наш сивооки.

    Беше јесење, спарно, рујно вече,
    Муж мој вративши се спокојно рече:

    „Знаш, живот изгуби у лову, зацело.
    Крај старога дуба пронашли му тело.

    Жао ми краљице. Млада је и бледа.
    За ноћ једну само остала је седа“.

    Лулу своју тада на камину нађе
    И за послом тихо у ноћ он изађе.

    Кћер своју ћу сада иза сна позвати
    И у њене сиве очи погледати.

    Кроз прозор топола жалобно уздише:
    Нема на свету твога краља више.

    1910.

    [ВОЛЕО ЈЕ ТРИ СТВАРИ НА СВЕТУ]

    Волео је: три ствари на свету,
    Вечерње певање, беле паунове
    И избрисанe карте Америке.
    Није волео када плачу деца,
    Но је волео чај са лимуном
    И женску хистерију.
    … А ја сам била његова жена.

    1910.

    [МИРНО САМ И ПРОСТО ЖИВЕТИ НАУЧИЛА]

    Мирно сам и просто живети научила…
    Да гледам у небо и Богу да се молим.
    Дугим вечерњим шетњама сам рада била,
    Желећи непотребну стрепњу да уморим.

    Када млади чичак зашумори у јарузи,
    Док жутоцрвена рјабина вене мирно,
    Ја тада пишем веселе стихове у тузи,
    О животу кварљивом, кварљивом и дивном.

    Са шетње се враћам. Дланове ми лиже
    Пахуљасто маче. Чујем нежно мјаукање.
    А јарке ватре огањ све више се диже
    Са оближњег торња језерске пилане.

    Тек понекад тишину прекинути зна
    Крик рода које на кровове слећу.
    И ако ми тада на врата ти покуцаш,
    Мени се чини да чак ни чути нећу.

    1912.

    МОЛИТВА

    Дај ми горке године болести,
    Гушење, несаницу, грознице жaр,
    И дете и друга ми однеси
    И тајанствени песнички дар,
    Ја молим све Твоје литургије,
    После многих клонулих дана,
    Да облак изнад мрачне Русије,
    Постане облак у знаку славља.

    1915.

    МУЗА

    Кад бих је чекала у позном ноћи часу,
    Живот би ми бивао на правој муци.
    Почасти, младост, слобода, шта су
    Пред драгом гошћом са дудом у руци.

    И ево дошла је. Лице није скривала.
    Пажљиво гледа у мене, као да ме зна.
    Питам је: „Ти ли си Дантеу диктирала
    Странице Пакла?“ Одговорила је: „Ја.“

    1924.

    1.090 rsd