Presing

РАСКОРАК

На ветрометини
Изгубих осмех
И трагове

Разбуктали пламен
Груди ми разара

Атоми твога постојања
Лебде у понору

Време је живот
Он немилице измиче

Удавих у себи
Радост и бол

Кораком новим закорачих
У недокучиви хаос

ОСТАЛО МИ ОД ПРЕДАКА

Трудна равница
И зној жетелаца

Зов трубе на јуриш

Топови са Кајмакчалана

Блатњави ровови Солуна

Кадињача
Игмански марш
И песма пролетера

Искра предака у мени

ПРЕСТИЖ

Ноћ

У мени трагови дана

Несвесно бележим
Разговор два дечака

Ми имамо телевизор у боји

Па шта

Мој тата иде колима на посао

А мој је тата јачи од твога

Ноћ

Трагови сумње у мени

МОГУ ЛИ

Могу ли
Грлити ветар
И јахати сунчеве зраке
Свемиром

Могу ли
Мењати свет

Да не буде рата

Да гладни буду сити
Жедни напојени

Могу ли

Могу
Али само у песми

НОВА СВИТАЊА

Ослушкујем
Како се ноћ разлаже
У раскораку са временом

И тело се моје разлаже

У пространству
Губе се осећања

Макар и као симбол немоћи
Ипак постојим

Искричаво свитање на хоризонту

Упрта погледа у наступајући дан
Ново се јутро растаје од ноћи