Izdavačka kuća Presing objavila je knjigu SVETLI DAN: Izbor iz novije ruske poezije, koji je priredio Vladimir Kolarić.
Pesnička kultura u Rusiji, odnosno kultura čitanja, pisanja i govorenja-izvođenja poezije je i dalje jaka i predstavlja jedan od najvažnijih tačaka identiteta savremene ruske kulture. Ta kultura je, kako i ovaj izbor pokazuje, kultura ruskog jezika i ruskog sveta, u kome nekadašnja periferija preuzima sve veći primat. A znamo da sve bitne promene, kao promene paradigmi, dolaze sa periferija. Sa nadom da je baš njihova poezija vesnik te promene, povratak ruske kulture, pa zašto ne i kulture uopšte, njenom najdubljem naznačenju. A ono svakako nije u simboličkom opsluživanju silnika ovoga sveta.
U dodatku knjige nalaze se stihovi ranijih ruskih pesnika, od začetnika ruske autorske poezije Mihaila Lomonosova, preko Josifa Visarionoviča Staljina do pripadnika sovjetskog umetničkog andergraunda Olega Grigorjeva i disidentkinje Ine Lisnjanske (obratiti pažnju da je njena pesma nastala u sovjetsko vreme, a ne devedesetih ili danas!), i po jednu pesmu slavnih rok muzičara Jegora Letova i Sergeja Babuneca, od ovog drugog upravo onu koja je umnogome obeležila pozne devedesete i rane dvehiljadite godine u ruskom društvu i kulturi. Ovaj prilog nije sistematski povezan sa ostatkom zbirke i ne pokušava da ukaže na tradiciju koja je oblikovala nove pesnike, ali – i za mene neočekivano – pesnike predstavljene u dodatku povezuje izvesna vrsta ekscesnosti (pogledajte samo Lomonosovljevu „Himnu bradi“, pa to je pank svog vremena!), koja svedoči o širini i živosti ruske poezije, koja je čini tako zanimljivom i danas.
Rifat Gumerov: AUTOPORTRET BR. 2
Odeven nemarno. I neobrijan.
Ko kaktus i kao jež opasan.
Baksuz nesnosan ‒
Mada potežem kao mazga…
A još i glas mi je škripav,
Ko stolice noga
Od onih Iljfa i Petrova…
Pod oblakom jesenjim od muke plav,
U januarski dan zapetljan ‒
Džep mi je prazan i ne zveči…
Al zato sve od ritma ječi!
Zato se bliži i moj zenit!
I zato ću, potpuno zasluženo
I ja postati znamenit.
Ana Dolgareva: Ruska smrt
Ruska smrt je na nebo deva odlazeća,
Svetle pletenice i gromke avgustovske kiše.
Prva čaša za Otadžbinu, druga za Pobedu, i
nek ne bude treća,
Jer nepomenutih čeka još više.
Ispijmo četvrtu za oganj sveti i svetli,
Sveiskupljujući i sveiskupivši hitac.
Ruska smrt, svetlokosa deva besmrtna,
Sa srpom mesečevim izlazeći nemilosrdni žetelac.
Recenzije
Trenutno nema recenzija.