Kada sam se udala za Džeka, iako nije bilo svadbe već smo napravili samo simbolično venčanje, mislila sam da sam sa njim osvojila svet. Uhvatiti jednog takvog tipa bilo je za sve pojam, misaona imenica, ali ne za mene. Majka je oduvek govorila da sam toliko lepa da ću zasigurno pobediti na izboru za mis Amerike. Odmalena me je spremala za to. Njena agencija, Beauty’s, svakodnevno je rađala nove lepotice a ja sam bila izvan vremena. Kad sam pronašla Džeka i „upecala“ ga, shvatila sam da baš sve mogu. Rouz je bila totalno neočekivana prinova, zato i tolika razlika u godinama, skoro deset. Ali volim je i bliska mi je kao da i nema te razlike. A onda se sve sunovratilo. Majka je umrla, ja sam preuzela agenciju i možda bih i nastavila njenim stopama da me nije zadesila nesreća. Nesreća koja me je zauvek odvojila od modelinga, svetlosti velegrada i… muža.

„Sem…“

Sedela sam u omiljenoj ležaljci i ljuljala se. Ovo imanje me je smirivalo i davalo mi snagu. Kada se tata povukao iz firme i došao ovde, nisam znala zbog čega, ali sada znam. I njemu je trebalo mesto za beg, mesto za preboljevanje, mesto za samoću.

„Hej, tata.“

„Dušo, šta se dešava?“

„Ah, tata…“

„Semi, hajde da prošetamo. Možeš li?“

„Mogu.“

Još uvek sam po imanju šetala sa štapom koji mi je pružao kakav-takav oslonac. Odbacila sam ga i uhvatila tatu pod ruku.

„Dušo, pričaj sa mnom. Znam da nije sve tako kakvim ga predstavljaš.“

„Nije.“

„Vidi, zahvaljujem se Bogu svaki dan jer si živa. Ne bih podneo da sam i tebe izgubio. A samim tim što si živa želim da budeš sretna.“

„Joj…“

„Da. Nemam ništa protiv Džeka lično. Ispravan je, ali način na koji se ponaša prema tebi, to nije u redu. Ne, nakon nesreće. Mislio sam da će se promeniti, jebiga, žena mu je bila vezana za postelju a on je jurio tamo vamo kô muva bez glave. Šta bih dao da je Meri u krevetu, samo da je živa.“

„O tata, nemoj.“

„Moram. Ti i Rouz ste mi sve. Sve što sam stvorio u životu, jeste za vas dve. Rouz je dobro na univerzitetu i za nju ne brinem, ali ti Semi… pokazala si izuzetnu hrabrost i volju, ali si i dalje ranjiva. I mislim da je dobro što si pustila Džeka. Bolje je za oboje.“

„Znam tata. Ja više nisam ono što mu treba.“

„Ti si, dušo moja, baš ono što čoveku treba, ali Džek više nije taj čovek.“

„Tata, hoću da odem odavde. Vreme je. Osećam se dobro.“

„U redu. Da krenem sa tobom, za prvo vreme?“

„Ne treba. Znam koga ću da pozovem.“

„Koga?“

„Silviju.“

„U redu, zovi je, nek dođe, ali ne idete dok sve ne organizujem.“

Zagrlila sam tatu i poljubila u obraz. „Hvala ti.“

„Zapamti, Semi, sreća te čeka. Nije važno kad i gde, nije važno da li ima smisla ili ne, bitno da je prepoznaš kad ti se desi. I ljubav… još si mlada i volećeš ponovo.“

Nisam mislila na ljubav. Iako sam bila udata, podrazumevalo se da volim svog muža. I jesam, dok nije počela borba, dok nije počela drama. Dok svako od nas nije pokazao pravo lice.