Pesme na komad i na kilo

540 rsd
Odlomak iz knjigePesme na komad i na kilo

ПИЈАЦА

Продајеш песме?!
На комад и на кило!
Трговче, срам те било!
Зар то се не сме?!
Лудаче, узми шило?
Избуши што ситније
Артије исписане,
Ни гладан ни сит није
Који лако пристане
Да своју реч просеје;
Што претекне од лане
Нек ти се у брк смеје!
Шарани по тезгама,
Патлиџан, келераба,
Ораси у резгама,
А испред божјег раба –
Песника, скамаране,
На кило и на комад,
Без страха и без мане,
Ослобођене песме
Скућене још ономад,
На сунцу, а ти Номад,

На концу, а свет Громад!
И гроб и гнев и глад…
Г! Л! А! Д!

УСПАВАНКА ЗА УСТАНИКА

Спавај, нек ти је просто
Разбојниче незнани,
Плаче за драгим гостом
Виноград орезани
И сабрано потомство —
Роса на бисер-грани.

Спавај, меко ти било
Зло хриђе и облачје
Којим се лествичило
Све што усхит и плач је,
Све мрско и све мило,
Смет, лет и ноге сврачје.

Спавај до судњег часа,
Срећан у бесловести,
Овде пшеница класа,
Онде снег, из обести
Завеја рог ирваса;
Зар класје неће зепсти?

Спавај и не залигуј
Смрт, Мали Радојице,
Батали ајдучију,
Измирен и леп, ликуј;
Мучитељ красне клинце
Турио у туршију.

Спавај и нема Авај,
Мој непослушни брате,
Ни жал, ни бол, ни вапај,
Да памте ни да врате,
Без епитафа и без:
Сићан вез, кратак рез, бзвз.

МЛЕЧ И МАЧ

Бани у ову песму разбојнички,
Дрскошћу презри гипко гостољубље,
Срцем ти љути бајонет војнички
Ришка, роваши, све грубље, све дубље,

Па ти се може, мој бездоми боже,
У гротло песме што растапа ноже.

Одбрани ову замашну зиданку,
Од свакојаке злости и похаре,
Улогори се у белом присанку
Претопи у мач жезла и пехаре,

И ко приступи зловарног погледа
Нек безглав песми писмо заповеда.

ВИДИК

Сусретао сам света дрвета,
Ишав голишав, из праочинства
У пост-туђинство, скелетна длета
Одговарао од непочинства.

С птицама, пао, склапао пакте,
Да не би муком свирале спрале,
Низ глатке тракте клизе капатке,
И граде горостасне спирале.

Моје је дрво, окамењено,
Зрикавој звезди век завештано,
Страшном тишином окалемљено,
Прерасло Видик, да му мреш стално.

САБЉА

Дођох тамо ђе нам беше кућа, оче,
Кад ли тамо куће моје не имаде;
Куд нестаде црна кућо, не било те?
Да сам цвијет да се селим низ ливаде,
Да сам рана да ти појем у завоје,
Да сам човјек, да ми кровче какво квоче.

Запутих се ватри која мами, сине,
Бескућнике, сиромашке, шушумраке,
Ватри која горда гори на сред поља,
А кад тамо – искра сишла у угарке,
И звезде ме тек узреле већ презреле,
Нема мени без дланова мојих кровља.

Узвртех се, ветрометан, блед, све самљи,
Укипих се, умукао бесконачно,
И пут ми се, попут неба, зар укиде;
Самом себи ишчупо бих срце плачно,
Да би кућа ко печурка… нико нигде…
На стакленој образ ми се црта сабљи.

Категорије: , Izdavač:
Autor: Dragan Marković

Ovo je četvrta knjiga u Presingovoj ediciji Vrtlog.

O zbirci Dragan Mićević, između ostalog, kaže:

Osnovna tema zbirke su pjesma i pjesnik u vremenu sadašnjem, njihovo mjesto u univerzumu u kojem su se, nekim čudom, zatekli, u svijetu koji im nije naklonjen, jer čovjeku nije naklonjen, pa kao takav boli. Sebe i svoje pjesme pjesnički subjekt onda prodaje „na komad i na kilo“, kune, psuje i svađa se, kako sa svojim alter egom, tako i sa svjetinom koja ga okružuje, u traženju svog mjesta pod suncem ili među zvijezdama. Opisujući svijet kojeg se gnuša, Marković, kao veliki ljubitelj ironije, zna biti i bolno direktan. (…) Kad je o pjesničkom jeziku riječ, jasno je da ovom izuzetno nadarenom pjesniku nijedna pjesnička forma nije strana, no nema nikakve sumnje da se on najčešće traži i sa mnogo uspjeha nalazi u ritmu i rimi, moćnim metaforama, igri riječi i uopšte zvuku ovog našeg shb (srpskog/hrvatskog/bosanskog) jezičkog područja, pri čemu asonance i aliteracije (maestralno kotrljanje samoglasnika i suglasnika) zauzimaju posebno mjesto. Uz ovo, u Markovićevim poetskom izrazu često prepoznajemo živu komunikaciju sa srpskom pjesničkom i uopšte duhovnom narodnom tradicijom, a ponekad i sa kulturom Roma iz Srbije. U svemu ovome, važnu ulogu igraju ironija i (crni) humor.

ПИЈАЦА

Продајеш песме?!
На комад и на кило!
Трговче, срам те било!
Зар то се не сме?!
Лудаче, узми шило?
Избуши што ситније
Артије исписане,
Ни гладан ни сит није
Који лако пристане
Да своју реч просеје;
Што претекне од лане
Нек ти се у брк смеје!
Шарани по тезгама,
Патлиџан, келераба,
Ораси у резгама,
А испред божјег раба –
Песника, скамаране,
На кило и на комад,
Без страха и без мане,
Ослобођене песме
Скућене још ономад,
На сунцу, а ти Номад,

На концу, а свет Громад!
И гроб и гнев и глад…
Г! Л! А! Д!

ПОШТО-ПОТО

Је л’ ти продајеш ове песметине?
Продајем, а знам да им нисам властан…
Кућни ти праг замеле сметине,
Коме још треба песмарник окрастан,
Огубан, гуљав, жижљив, грк, нејестив…?
Окани ме се, свадљив намерниче,
Овај је базар сам по себи језив,
Посејеш пелин, чам и чемер ниче,
Пијаца где се плету лепе приче
Теби би, ценим, била пријемчива,
Овде се благовести напабирче
Тек за век, а ред заводе сечива…
Никад ти ово не’ш продати, чича,
Идем да стучем пивџана и пљеску,
Теби је памет од потока плича,
Неће то нико, ма ни џабалеску,
А и ти си ми мустра од трговца,
Истоварим ти се на сва та словца!

ЈМБГ

Одавно нисам напис песму,
Копкало ме, а не ми се дало,
Који би могли – неће, који хоћеду – не сму,
Магаре јаре оседлало.

Најлакшије је узјахати
Кад песма има добру гриву,
И кад штркљаста није, по рудинама дивљи хати
Питоме змије, и њиште: Бог је у криву!

И циче: Време је да се живи, Животије,
И грме: Ко вас је звао!
И ти нас грлиш, шапоре речи, и мило ти је,
Јеб вас ко вас дао, и ћао!

Autor

Recenzije

Trenutno nema recenzija.

Be the first to review “Pesme na komad i na kilo”

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *