Sva ta raskršća

720 rsd
Odlomak iz knjigeSva ta raskršća

ЛЕТОВАЊЕ

Неко је на ливади
оставио олупину чамца.

Деца трче кроз високу траву
и вичу: море, море, море!

МАЛО МЕСТО

Преко беживотних брда и голих шума
уплакани ветрови силазе у мало место
слепих улица, тихих колевки убица.

Ваздух који удишемо једе нас изнутра,
продужава живот клетви, греху дедова
и немирним сновима.

Не престаје, не престаје врисак наших корака.

Овде, у малом месту сунчев зрак
никад не пада на лица умрлица –
деце нацртане на школским фасадама.

Над нама у ноћима бди тамна страна месеца.
У свакој кући по један црни анђео
на врху стола седи и ћути.

ПРОСТА ПЕСМА О ПРОСТОЈ ТАЈНИ

Може ли бити самоће игде ако
након сваког растанка на улици
сретнеш дрво и очи животиња.

Има ли патње у вечности ако је
онај слепи живео у свету
који ми видни не познајемо.

Знаш ли једну просту тајну
што не умире над нашим тлом –

облак се са облаком растаје
и одмах од другог бива прихваћен
зарад постојаности неба целог.

СВА ТА РАСКРШЋА

Сва та раскршћа – састајалишта лица
самоубица, немих корака, закључаних
срца, и громогласних клетви.

Сва та раскршћа на којима чучи
мачак што је сутра пас а прекосутра врана,
вражији љубимац поноћника.

Тамо живе и анђели који смртнике
нису сачували, под крилима им
змијска јаја, у очима грозд отровни.

ПОУКА

Бог те чека да му се вратиш
оног дана када останеш сасвим сам
ожалошћеног срца и мутног погледа.

Чека те Бог, лебди на хладном зиду
његове куће, гледа те, не трепуће.
Пије твоје сузе и шапуће:

Да си од рођења у углу своје собе
без људи тиховао анђеоски лик би придобио –
онај строги, што јуриша ветровима.

Категорије: , Izdavač:
Autor: Zoran Antonijević

Нова збирка поезије Зорана Антонијевића дело је саздано од мистичног и зачудног.

Антонијевићеве песме су сеновите и језом наткривене, тајанствене и тек месечином донекле провиделе. И песник је само један замаштани бунтовник, који и у тамним тоновима местимице песимистичне атмосфере ипак изналази повода за игру кроз језик, у његове звучне водопаде уроњен… Самосвојан, стамен и сигурног гласа.
Драган Марковић

Исписујући зачудне, сликовно снажне стихове који обједињују материју и мисао – у разгранатој асоцијативаној мрежи, Зоран Антонијевић, човеков суноврат у једној цивилизацији на заласку зачуђујуће ведро преводи у потрагу за спасењем могућем једино удаљавању од друштвених тривија: осамљен (али не и сам), песник се уздиже до привилеговане позиције бележничара слабости људи суновраћених у живот сатканог од низа међусобно повезаних чуда, у којима препознаје обзнане сила чије механизме деловања бележи самосвојним језиком, у већ (одавно) препознатљивој букнулој рапсодији боја и звукова.

Огњен Петровић

ЗВЕЗДА
На крају стазе дрвореда загрљених јасенова
прастарих и сувих, голих стабала, у овај зимски
сутон издиже се звезда кристалног пламена.

Све пред њом што је, унутрашњи сјај на
површини својих лица и облика обзнањује као
тајну откључаних врата срца планете и оком
смртника необухватног створитеља до
чијих престола води пут од тмине и сна.

Како је само неописива пахуља, и кишна капљица.
А урликање планинских лавова откривали ли
задивљење смрти или је то језик звери што
човека учи да уместо у земљу у небо погледа.

ЛОВИНА
Лептир реком вуче барку од измаглице.

Сребре се нити паучине. Први зрак,
Луне траг, увек бива уловљен
тамом шупљине врбове.

Птичије сузе испаравају са маховине,
каде остатке глуводобне ловине.

Анђео мочваре душом мртве голубице
храни звездане јагуаре.

ПРОЛЕЋНИ ПЛЕС
Знам тај плес, када тело
постаје кључ, од самог
себе се ослобађа.

Отвори се тада стаза у
лет по оси цветног Месеца.

Лица анђела бивају тако блиска,
благост им чини да буду сва иста,

Њихови гласови у теби играју
док очима пијеш звезду уснулу,

И рађа се још један попут тебе,

У провалију расте
искра из његове сене,

на дну је стаза до
божијег лица од златних латица.

Autor

Recenzije

Trenutno nema recenzija.

Be the first to review “Sva ta raskršća”

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *