Dve su glavne, univerzalne i nesumnjivo veoma zahtevne teme na čijim temeljima Jovanka Nikolić gradi svoju treću pesničku knjigu – odnos majka-ćerka i republika bolesnih (naspram republike zdravlja), kako kaže pesnik Vilijam Mervin. Iako ne jedine u knjizi ,,Okno za onko,” i jedna i druga tema uslovljene su bezrezervnom odvažnošću. Treba mnogo kuraži da bi se pisalo o njima.
…
Taj nezaboravni opis srpskog zdravstva zapečaćen je već metaforom okna, dakle, silaska u rudnik, što je ljubazan naziv za donji svet. Nije reč toliko o sredstvima kojima sistem raspolaže koliko o odnosu prema obolelom, a koji Jovanka radije predstavlja u njegovoj realnoj nadrealnosti nego sa gorčinom koja bi ovde, nažalost, bila potpuno opravdana. Čitalac se gorko nasmeje mnogo puta prolazeći kroz ta bolesnička okna gde se čuje: žagor listopadnih pacijenata.

Mr Marija Knežević