Zbirka „Led i plamen“ bavi se velikim egzistencijalnim pitanjima: smislom života, Bogom, smrću, samoćom, pokajanjem i traganjem za duhovnim mirom. Lirski subjekt je usamljen čovek koji preispituje sebe, svoje greške i mesto u svetu, nastojeći da pronađe istinu i nadu.

U pesmama se prepliću hrišćanski motivi (Hrist, vaskrsenje, Bog, Eden), mitologija (Odin, Hiperboreja, Atlantida, Agarta) i filozofska razmišljanja o prolaznosti, istoriji i ljudskoj prirodi. Naslovni simboli leda i plamena predstavljaju suprotnosti koje čovek nosi u sebi – hladnoću i toplinu, sumnju i veru, očaj i nadu.

Osnovna poruka zbirke je da, uprkos usamljenosti, stradanju i neizvesnosti, čovek treba da ostane dobar, saosećajan i da neprestano traga za smislom života i duhovnom svetlošću.