Urlik iz tetrapaka

300 rsd
Odlomak iz knjigeUrlik iz tetrapaka

ПОВРАТАК

Сваки дан, будан и у сну
Враћам се у далеки очев дом
Понекад јутром, понекад и кад мрак пада
Као увек нечујно
Отварам врата
Далеког очевог дома
Легнем на кауч
Са сетом за својим невиним сновима
А онда идем дубље и даље
Са аромом црног вина на уснама
Кроз прозор гледам снег
Који тихо крупним пахуљама
Покрива детињство моје
У малом очевом дому
Раскошној алеји тишине
Окружен центром
Немира и буке данашњег дана
Враћам се назад
Ходом на прстима
Тихо и нечујно
Откључавам врата
Далеког очевог дома.

ПОСЛЕДЊА СТАНИЦА

НА МАГЛОВИТОМ перону
Чекамо
Воз који одавно касни
Препун живота наших
У вагону смеха, суза момената драгих
Комешају се гласови нама добро знани

Чекамо ћутке
Све смо одавно већ рекли и изрекли
Свака реч биће сувишна
Узбуђено и нервозно чекамо
Воз на последњој станици

Проклето зар не?
Воз ће стићи али окренути неће
Почетне станице су далеко иза нас
Остаје пред нама пут у једном правцу
Дуги пут без повратка

Кроз маглу Он пристиже
Без буке и најаве, на време
Погледасмо се по последњи пут
Гледам Твој осмех са нашег почетка
Који изабрах за живота свог
Стискам Твоју увек нежну руку
Хајдемо драга заједно у воз.

* * *

У ХОТЕЛСКОЈ соби незнаног града
Хватам свој корак од зида до зида
Километри очаја… али и наде
Дајући све за један трен са Тобом
Прогнан од самог себе
У соби јефтиног хотела
Кап горчине укуса знаног
Добро ми дошла аристократкињо моја
И Бог Свети зна још чија
Чекам те крај догореле свеће
Да ме спржиш лагано
Уз последњи гутљај свевишње крви.

* * *

САКРИО сам у џепу
Једну ружу од шећера
Поносно ходајући по коридорима
Великог црвеног Октобра
Била је то 1917.
Када је мој дух побегао у прошлост
Да нам врати срећу у садашњост
Успут да исправи неке грешке
Начињене за све ове године
Да нам донесе подсећај
На крв и животе
Које смо одавно заборавили
Да нам врати успомену
На наше драге
Који су мислили на нас
Док су се тихо одвајали од земље
Поносно са осмехом на уснама

* * *

ШАПАТ листа у опадању
Испраћен капљицом кише
Пушта ноту, коју слеп само чује
Разапет међу чулима
Који раздражују сан, тугу и љубав
Тихом језом преобучен
Омамљен музиком и кишом
Препуштен паду
И бледом праскозорју

Категорије: , Izdavač:
Autor: Dušan Opačić

U izdanju Presinga objavljena je knjiga pesama književnika i novinara Dušana Opačića – Urlik iz tetrapaka.

Iz recenzije:

Dušan Opačić već u svom prvencu nastoji da prodre u nutrinu svog pesničkog bića i da saopšti suštinu i tajnu življenja. Ne sputavajući svoju pesničku poletnost u njegovoj poeziji oseća se univerzalna pobuna protiv sveopšteg ljudskog i kosmičkog zla koji ga dugi niz godina okružuje. Njegov pesnički iskaz obogaćen je savremenim senzibilitetom ritmički ujednačeni i uglačani stihovi ispunjeni su osećajem lirskog, meditativnog i patriotskog. Pesnik u hotelskoj sobi pokraj Sredozemnog mora u noćnoj i jezivoj tišini stvara oplodnju iskazanosti i u kaskadi crnih misli traži čaroliju i priziva dragi mu lik žene iskazujući pritom budnost svojih čula sa imaginativnim žarom. I sluti da ga samo njezin dodir može osloboditi večnog straha.

Autor

Recenzije

Trenutno nema recenzija.

Be the first to review “Urlik iz tetrapaka”

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *