Ciganski sud

600 rsd
Odlomak iz knjigeCiganski sud

2.

Од када је овде доведена, Росицу је савладао страх од непознатог а надолазећег, осећала се веома лоше, усамљеном и под великом претњом нечега што није знала да одреди шта је. У почетку, трудила се да уочи глас бар једног од двојице полицајаца који су је привели, као да би јој то препознавање нешто помогло.

Дочекивао ју је само мук, по коме трчкараше неочекивани звуци метала, који као да ове ноћи понекад зацвили у жалу што нема око кога да се обавије.

Рекла им је да се зове Клара, да има шеснаест и по година и они су то убележили. Националност нема, јер је Циганка. Држављанство јој је француско. Рођена је у Србији, а у тренутку када су је ухапсили враћала се из Немачке, где је била у посети баби.

Пре поласка на терен, старији су јој давали прецизна упутства за лажно представљање пред полицијом, умањење година живота бар за једну, навођење неке улице коју су урбанисти потпуно изменили и броја неке од зграда давно одређених за рушење, које, у овом тренутку не постоје, нарочито њихов речени број. Тако је као своју адресу навела Улицу Сорен на Монтреју, и број шездесет и један, а да је добро знала да је читав тај део некадашње улице срушен и да се сада на том месту налази парк са справама за дечију забаву, по којима су целодневно висили мали, бучни, белозуби црнци.

Имала је погрешан утисак да њено право име није прихватљиво за затвор.

Једном је од некога чула да росу нико не може заробити, затворити, оградити, нити јој променити име.

Није затвор ни за друга чаробна имена, за Зорицу, Златицу, Медену, Душицу, па ни Никсицу, а још мање за Љубичицу. Таква имена су од Бога дата и просто не могу да се прилепе уз реч затвор. Циганке баш знају да носе лепо одабрана имена, мислила је.

Шта би зора, злато и пољско рано, пролећно цвеће имали заједничког са робијом? Не могу бити тамо, одакле се не би на време појављивали свету на очи. Свет на њих чека и без њих не може. И сваки цвет на њих чека и без њих не може.

Тако некако причаше њен деда, док јој је за пролећа брао љубичице и никсице по ливадама које су падале ка Морави.

Само је деда Душан могао да јој говори тако лепо. Од мноштва унучади, Душан је Росици поклањао посебну пажњу. И посебне приче јој је причао. Шта год јој куповао, није јој се толико допадало, колико баш те приче о њеном имену и њеној лепоти. Росица није била у потпуности дете овог света, бар што се тиче њених очију и косе.

Њеног тела и звука гласа.

Била је нешто од придодатих му делова лепоте живота, у којима Цигани покушавају да нађу срећу. Њен деда по мајци, Душан, говорио јој је да никада неће бити ништа више старија од росе. Увек ће остати најава свитања.

Сада је ту где је, у затвору. Још млада за тако нешто.

Роса подразумева јутро, освежење за биљке и њихово лишће, преко којих дишу и за људе и њихове мисли.

Није била једина у овој вечери, коју су оковале решетке.

Десно од ње, у последњем од кавеза, као да је залутао, или пуком грешком ту остављен, налазио се само један младић. У односу на површину просторије, без десеторице у њој, затвор у Стразбуру као да је био празан. Тај притворени је ћутао, бавио се својим мислима и деловао као да ни њега нема.

Росица му је, кроз одшкринута метална врата видела само црну косу и део необријаног образа.

Категорије: , , Izdavač:
Autor: Slaviša Radovanović

Objavljen je novi roman Slaviše Radovanovića – Ciganski sud. U pitanju je jedinstveni evropski roman o Romima iz Srbije.

Poput vijuganja zmije kroz bespuće prašume, običaj Ciganskog suda provlači se kroz evropski haos, u kome Romi žive na svoj, poseban način. Jedna od presuda ovog, narodnog suda, izrečena u Beču, dovela je, pet godina kasnije, do sukoba dela romskog naroda i pripadnika Islamske države u Parizu i Bosni. Neposredno posle atentata na „Šarli ebdo“, u pritvoru u Strazburu, nastavlja se prekinuta ljubavna priča dvoje mladih Roma. Neverovatna sličnost ciganske lepotice Rosice sa jednom od učesnika u ubistvu policajke u Parizu, Ajat Bumedijen, dovodi do velikih, međunarodnih potera i sukoba. Napeta akciona priča uhvaćena u mreži osećanja dvoje mladih Roma, vođena veštom rukom sjanog romanopisca, prodire duboko u temelje evropske kulture, zahvata običaje Roma, njihove žile kucavice, koji na „Šarli ebdo“ odgovaraju „Ciganskim ebdoom“. U romanu raste napetost, koja kao da se zaletela kroz slikovite predele Evrope i Srbije, običaje i ličnosti, kroz priču prepunu istorijskih i savremenih događanja, zanimljivih likova, zahvaćenih plimom evropeizacije i pružanja otpora njoj, njihovih verovanja i nadanja, ljubavi i osvete, kao da se vraća na novi početak.
Majstorski vođena, radnja romana je, u stvari, javno suđenje Evropi u kojoj su, Jugoslaviji i Srbiji iz kojih su došli, Islamskoj državi koja im preti, pa i samima sebi. Pisac ovog dela još jednom dokazuje svoju nadarenost i zanatsku spremnost da u već potvrđenom stilu, više puta nagrađivanom značajnim književnim nagradama, ubedljivo odslika protok vremena, da dočara na desetine likova kroz priču evropskog zahvata. Srpska književnost je ovom knjigom dobila delo koje će ostati upamćeno kao jedinstveni evropski roman o Romima iz Srbije.

Slaviša Radovanović je rođen 1951. godine. Napisao je više značajnih romana od kojih su trag u srpskoj književnsoti ostavili „A, B, Vukovar“ (SKZ, Beograd), „Salašar“ (Apostrof, Beograd), „Očuh“ (Prosveta, Beograd), „Čiča Gorio beogradski“ (Narodna knjiga, Beograd) – antologija književnosti istočne Evrope, Univerzitet Berkli, „Francuska kutija šibica“ (Dereta, Beograd), – nagrada „Miroslav Dereta“ – „Srpska kutija šibica„ (Dereta Beograd), „Zemunica u Ajndhovenu“ (Reč naroda, Požarevac), „Minsko polje“ (Majdan, Kostolac) – nagrada „Branko Manas“ – Život po Larošfukou (UKS), „Traži se kralj na francuskim naslovnim“ (Alma, Beograd), kao i roman za decu „Lepenko među Srbima“ (Klet, Beograd). Njegova pripovetka „Plavi šljemovi“ (NIN) uvršćena je u svetsku antologiju antiratne priče u Njujorku.
Radovanović je autor radio drame „Putovanje“ radio Zagreb – Panoptikum, kao i komedije „Metar i po do Cezara“, koja se izvodi u Srbiji, ali i u Švajcarskoj, Nemačkoj, Makedoniji, Crnoj Gori…
Živi u Prugovu.

Autor

Recenzije

Trenutno nema recenzija.

Be the first to review “Ciganski sud”

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *