1. DRSKA

Alisa Benet

Mrzim kad ljudi bulje u mene, čovek bi pomislio da sam dosad navikla ali ja i dalje to mrzim. Treba mi odmor, premorena sam i iscrpljena od fotografisanja, od ludih obožavalaca, društvenih mreža i bizarnih poruka. Ostavila sam dečka, promenila grad, ofarbala svoju plavu kosu u tamnocrvenu boju i ozbiljno sam rešila da zasnujem porodicu. E sad to će biti problem jer nemam dečka ali čvrsto sam odlučila da nema više vezica u mom životu, želim pravu vezu, po mogućstvu sa nekim ko je zgodan, lep, šarmantan i najbitnije da ima dobru dušu, padam na muškarce sa velikim srcem. To je moj plan, nadam se da će uspeti.

– Lea – mašem svojoj prijateljici koja me isprva ne prepoznaje.

– Alisa? Ne mogu da verujem da si konačno odlučila da se prefarbaš u crveno – ljubi me sa oduševljenjem. Oduvek sam želela sa budem crvenokosa ali nikako se nisam usuđivala.

– Jesam, izgledaš neverovatno – za ženu koja je rodila dvoje dece izgleda fantastično.

– Hvala, klinci me održavaju u formi. Da čujem, otkud ti ovde?

– Trebala mi je promena – priznam.

– Koliko ćeš biti ovde?

– Dugo, razmišljam da se zaposlim.

– Ti imaš posao, i to preplaćen – zinula je u čudu. Da, tu reakciju sam i očekivala.

– Ha-ha, pa dosadio mi je, menjam profesiju.

– U šta? – zeza me.

– Diplomirala sam ekonomiju, valjda to nešto znači.

– Evo meni treba knjigovođa, mogu da te zaposlim.

– Prihvatam – odgovorim oduševljeno.

– Molim? – iznenadila sam je. Izgleda da nije mislila ozbiljno.

– Želim nešto da radim.

– Od devet do pet? – i dalje se čudi.

– U pravu si, i da se ne lažemo, radno vreme mi ne odgovara.

– Ti nisi normalna, evo možeš povremeno da radiš kod mene ali dok se moj knjigovođa ne oporavi.

– Može – prihvatim ponuđeno.

Lea je upravnica sirotišta, ženi koja se trudi da tuđoj deci obezbedi sve što je potrebno za život, treba joj odati priznanje.

– Hajde sad, da čujem sve o tvom glamuroznom životu – nasmešila mi se i naručile smo piće.

Nakon razgovora sa Leom javila sam se svojoj rođaki Moniki, poludela je i naredila mi da dođem kod nje. Morala sam da je odbijem jer sam u potrazi za stanom a večeras izlazim. Nakon što smo se dogovorile da u nedelju dođem kod nje i upoznam njenu porodicu i supruga, rešila sam da izađem. Znam da je utorak veče ali nostalgična sam, nedostajao mi je ovaj grad.

Džastin Vun

Smorio sam se, treba mi seksualna partnerka i to što pre. Luna je otišla pre dve nedelje, nije bila loša ali rekao sam joj nekoliko puta da sam emocionalno nedostupan, zašto je ženama toliko teško da to prihvate?

Mrzim da izlazim sam, ranije sam stalno bio sa Stivenom i Leonom, ali oni su izlaske okačili o čiviluk i provode večeri u svojim domovima, nije baš da mi je jasno ali poštujem njihove odluke, uostalom partnerke su im dobre žene.

Nakon dva dosadna sastanka napokon sam mogao da odem u svoj stan. Po navici skidam sako i idem pravo do frižidera, zavisnik sam od ceđenih sokova a moja domaćica, gospođa Smit, je žena mojih snova, sa dvadeset godina više od mene ali opraštam joj jer ne mogu da živim bez njene kuhinje.

. . .

– Džastine…

– Pjer – rukujem se sa vlasnikom mog omiljenog kluba. Pjer ima pristojno mesto na kome nalazim pristojne partnerke.

– Tvoj sto? – pita me po navici.

– Ne, biću za šankom – odlučim u poslednjem trenutku.

– Ako se predomisliš, samo mi javi.

– Hvala ti.

– Nema na čemu. Pozdravi Leona i Stivena.

– Hoću.

Pjer se povlači i ostavlja me samog.

Bacio sam pogled ka šanku i ugledao dugonogu crvenokosu. Lepo, kosa joj je prava ali uvijena na krajevima, nosi belu haljinu koja je kratka ali ona izgleda da zna kako da se namesti u njoj. Volim žene koje znaju kako se pravilno nose kratke haljine, da ne otkrivaju ono najbitnije. Spremao sam se da joj priđem ali me je preduhitrio neki crnokosi tip. Otišao sam na sam kraj šanka i gledao kako joj tip naručuje piće.

Stavila je ruku na svoj vrat i zavrtela jednom glavu. Možda je samo umorna.

– Smem li da pitam šta tako lepa dama radi sama? – odvalio je takav kliše da mi ga je bilo žao.

– Ovo je slobodna zemlja – odgovorila je i okrenula se ka njemu. Kunem se da je držao otvorena usta oko šezdeset sekundi. Hm, to je interesantno.

Crvenokosa se zatim vratila u prvobitni položaj.

– Ti si…

– Najlepša žena koju su video, znam – upala mu je u reč.

– A ti si očigledno oženjen – dodaje samouvereno.

– Šta… Odakle ti to? – pita je pomalo smeteno.

– Videla sam kad si skinuo burmu i stavio je u džep.

– Nadam se da ti to ne smeta – nakezio se. Budala ne shvata.

– Zapravo, smeta mi, ja sam prelepa mlada slobodna žena koja može da ima muškarca kojeg god poželi, zašto bi, dođavola, gubila vreme na oženjene švalere? – ponovo se okrenula ka njemu i morao sam da se nasmejem njegovoj faci. Mala zna gde da udara.

– Znaš, veoma si…

– Bezobrazna, znam, a sad briši – ispalila je i nasmejala me.

Mislim da je hteo još nešto da kaže ali je odustao. Pičkica. Ovo bi moglo da bude interesantno.

Kandidat broj dva bio je neki plavušan, koji joj je prišao ležernije i opušteno, on je tobož faca. Naručio joj je piće i tad sam video neki pogled koji je uputila šankeru, hm.

– Da li se znamo? – pita je, kao nonšalantno.

Bože, ovi idioti blamiraju muški rod.

– Ne bih rekla.

– Mogu da se zakunem da smo se negde već sreli – bio je uporan, kao da zaista veruje u to.

– A ja mogu da se zakunem da nismo.

– Zanimljivo, ja sam Bred – seo je pored nje.

– Fiona.

– Jesi li za društvo, Fiona? – nabacio je toliki kez da sam pomislio kako će se raspolutiti.

– To zavisi od društva.

– Šta kažeš na mene?

– Kažem da koristiš previše gela za kosu, tvoj parfem me prosto guši i imaš crveni ruž na kragni košulje.

Ova kao da je Šerlok Holms. Možda je pandurka ili detektivka? Ne, ima previše nežnu kožu, vidi se da vodi računa o sebi.

– Nije se oprao.

– A ja sam od juče, laku noć, Bred – njen stav je bio jasan, odjebi. Moj tip žene.

Bred je popio piće i produžio dalje.

Kandidat broj tri je bio neki nabildovani čikica, možda nije baš čikica ali je stariji od moje crvenokose. Šta li će njemu reći?

– Piće za damu i mene – obratio se šankeru a on je pogledao crvenokosu. Hm, pretpostavljam da joj on ne sipa pića, mala zna kako prolazi u barovima.

– Lepa haljina – odmerio je natenane.

– Hvala.

– Sama si? – pita je dok joj bulji u noge. Koji kreten.

– Nisam.

– Ne? Ko je sa tobom?

– Moj izmišljeni prijatelj – odgovara crvenokosa i ponovo me nasmeje.

– Ha, ha – nasmejao se i čikica.

– Pa gde je on? – pokušava da bude duhovit.

– U mojoj glavi, očigledno – bravo mala.

– Nisi raspoložena za društvo?

– Nisam raspoložena za tipove koji mi bulje u noge i sise – okrenula se prema njemu i malo se promeškoljio.

– Ima šta da se vidi.

– Naravno da ima, zar ne treba da ideš negde? Da dižeš tegove ili nešto tome slično?

Obožavam ovu malu.

– Obožavam žene sa dugim jezikom.

– A ja ne volim starije muškarce sa više mišića nego pameti, prijatno.

– Nije ni čudo što si sama – frknuo je i otišao. Razmenila je osmeh sa šankerom i on joj je dao kafu. Ko pije kafu u ovo vreme?

– Zabavljaš se? – rekla je glasno i u sledećem trenutku se okrenula ka meni.

Jebote, kao da mi je poslala duž šanka jedan šok. Prelepo aristokratsko lice sa pravilnim crtama, usne pune i sočne, premazane crvenim kurvinskim ružem, oči iscrtane crnom bojom… nije ni čudo što privlači muškarce poput magneta, žena je apsolutno i jebeno savršena.