Tkajući finim nitima grubu stvarnost juga Srbije, Svetolik Stanković (Leskovac, 1945) vodi čitaoca kroz arhaični svet u kome se mimoilaze prošlost i sadašnjost, ratnici i pesnici, novinari i poratni profiteri.
Stiče se utisak da vreme u ovoj knjizi stoji; i kada pisac u priči oživi Raku Drainca i drugove, i u trenucima gde se zaboravljeni ratnici vraćaju svojim kućama ili u usputnim krčmama gde intelektualci oplakuju poraze pred mešetarskim silama – shvatamo da je to upravo ona stvarnost koja se kod nas tako zdušno i istovremeno i voli i mrzi, ona naša svakodnevica od koje bekstva takoreći i nema, jer je najteže pobeći od samoga sebe.