Miloš Crnjanski je rekao da je „Haiku – mešanje sopstvenog bića sa prirodom“, Onikura „Izvan iskrenosti nema haiku pesme“, Vladimir Devide kaže haiku se može osetiti i dublje doživeti tek kad se čovek duže vremena bavi ovom pesničkom formom; tačnije, kada aktivno učestvuje, tj. ako pored čitanja i stvara (piše), kako doslovno kaže: „treba ga čitati i pisati i živjeti“. Santoka da je haiku srce poezije.

Priređivač srpske haiku antologije „Čuvarkuća“ u izboru kako pesama, tako i autora vodio se isključivo estetskim normama, zatim mestom pojedinih autora i pesama u srpskim i svetskim okvirima, objavljivanjem pesama u značajnim antologijama i pregledima. Potpuno ravnopravno je posmatrao „haiku u japanskom stilu“ i „haiku u slobodnom stilu“ jer je jedino tako bilo moguće sastaviti kvalitetnu i obimniju antologiju srpskog haikua. Cilj je bilo uraditi što korektniji izbor pesama i autora koji naš haiku reprezentuju u domaćim i svetskim okvirima. Pored pesnika koji se isključivo bave pisanjem haiku poezije, autora koji uz druge književne i umetničke forme zapišu nekad i haiku, ravnopravno stoje i autori koji su u svom književnom radu zapisali svega nekoliko haiku pesama i koje zavređuju da se nađu u antologijskom izboru.

Priređivača raduje i činjenica da su istaknuti književnici pisali i haiku pesme: Moma Dimić, Pero Zubac, Đoko Stojičić, Miroljub Todorović, Ranko Pavlović, Ranko Risojević, Zoran Vučić, Radoslav Vučković, Zoran M. Mandić, Bojan Jovanović, Zdravko Krstanović, Miljurko Vukadinović, Slobodan Škerović, Vlasta Mladenović, Dušan Stojković, Dragan Jovanović Danilov…