ЗАТВОРЕНИК

Кћерка увек ланцем привезана
за браву.
Какав живот су та врата
на кавезу.
Лабораторија клопке
у свежини вечери.
Спустите пријатељски нос
у подмуклу воду.
Јер сва је моја беда
већ годинама
тајна
погребних одаја.
Под блиставом куполом
око речника.

ЗАВЕТ

Глава ми се надима толико
Да се од тога полудети може
То Постојање је
Усред света
Из којег
Изаћи не могу.

РУЧИЦА

Задигнувши твоју хаљину
У надошлој пени
На коленима бејах
Дивна твоја ручица
Краљица задовољстава
Попут бодежа плакаће
Након последњег тренутка
Глад стратишта
Волим те тако пуно
Да тело мудро ми постаје
У купатилу
Грлећи још невину ти руку

СТИДЉИВ

У поподне мога живота
На ивици сам пута
Прочитао сам моју књигу
Не сећам се
Неизбежног дана
Волим мирис твога лица
Читавог живота усне ти чекам
Само један језик имам
Са лошим навикама
Побледео ми је
Добро сам познавао жене
Нисам желео да ме посраме
У сеоској крчми
Чешљао сам ти косу
Врат миловао
Имао сам бело лице
Сви дани су пролазили

ЛАКОУМНА ГРЧЕЊА

Изопачен његов поглед
крик је маскараде без флауте
у плеснивости исцрпљеној грчевима

његов извор стид побуњени
за секс опасан
рефлекс епилептичара изводи

али окретност његова сном неокончана
казаљка је што време не показује
зарад ослобођења