KOLIBRI

Ustreptim sva na spomen kolibrija.
Takvo nešto malecno,
a stvoreno za podvige divovske.
Hoću li i ja da zasnujem svoj život na pevanju
mnogo većem od sebe?

NE RAZUMEM

Ja ne mogu verovati da mi živimo na ovome
svetu, a da ne znamo kako smo nastali.
Veći me užas obuzima pred tim no pred smrću,
i kada god neko dete izađe iz utrobe tamne
pomislim kako to ništa ne znači za mene.
Moje oči nisu u toj utrobi
kao što nisu ni u meni.
Veći sam stranac sebi no što su mi strani drugi.
Kada vidim vevericu ili ježa, zanemim od
užasa.
Razumela bih da najgnusnije umrem,
ali ovo življenje,
ovo veranje, i puzanje,
ne pojmim,
ne razumem.

REZ

Ovako je to bilo:
Ti si nokte moje nevine rezao,
da bi porasli u Sunce,
moju kosu punu bagrenja rezao,
da poraste do zemlje i upetlja se u
korenje sveta.
Ja sam se otimala rastu.
Mislila sam da će rasti sve samo ako se ne seče.
Svaki me je rez boleo više od reza jer sam mislila
da je rez kraj i ono što zovu smrt…
Vidi, ovu kajsiju režem da bi
sledeće godine narasla još više…
Vidi, ove tuje podrezane,
naredne godine biće bogomdane…
Dođi, da ti izrežem kosu i prepustim je
Vremenu…
Nisam se dala,
i uplela sam se u ono što bi izraslo do ambisa.
Zato, ako me iko odveže,
imaće od moga grbavoga tela
lijanu do
neba
da se
popne.

POSTOJANJE BORHESA

Rodi se tako u jednoj zemlji čovek koji
nauči španski. U drugoj čovek koji
nauči bugarski.
U trećoj, turski.
Ne znam zašto to učine.
Nisu rođeni u Španiji, niti u Bugarskoj,
još manje u Turskoj.
Šta ih na to navede,
Kozji rog, tortilja, baklava, leblebije, serije,
ne znam.
Nemaju rođake po tim zemljama.
Nemaju ljubavi.
No, desi se.
Sila ih povuče.
Onda ti ljudi prevedu jednog Borhesa,
Gospodinova, Nazima Hikmeta.
Prevedu na svoj jezik.
Učine čudo za književnost.
Za čitaoce.
Rode se u nekim zemljama ljudi
plemeniti koji nam poklone Borhesa.
Borhes bi postojao i bez njih,
ali bi postojao manje,

neuporedivo manje.

JA SAM LIST

Ja sam list,
pala sam.
Ne tražim opravdanje za sebe jer me sada gaze,
takav je život,
oni nekuda moraju prolaziti.
Na drvo me ne mogu opet postaviti.
Zato te gazimo, gazimo, gazimo.
Jedno dete veli:
Ja ću te sačuvati od tolikih smrti.
Onaj ko voli, skuplja život tvoj, ma kakav da je.
Stavlja me u Herbarijum.
Šta mari što si list,
i mi ljudi u grobove padamo,
i nas gaze dok nas dobro ne posade,
dok ne porastemo
kroz krv i suze.