Maja Belegišanin Ivanović
-
(0)
Majska kiša
500 rsdМАЈ
Жути се љутић, једна давна нит.
Ливада сија, тај предео-мир.
Човеков живот – један речни вир.
Злато детињства – недосањан мит.Тамнозелено. Трепти росин сјај.
Четири листа – детелина, сан.
Попино прасе силази низ длан.
Мирише ружа. Увелико мај!А небо расте. Плови као брод.
Душа се игра – неисказив чар:
свака јој биљка, свако биће род.А сада тражи светлу шифру, кôд,
да опет позна постојања дар,
не само бригу и њен тужни ход.ЗИМСКА НОЋ
Месец, у зимској ноћи,
пределе обасјава…
Тишина у пуноћи,
мека и зрачноплава.Пределе обасјава,
у мистичној самоћи,
мека и зрачноплава
тајна снега и ноћи.У мистичној самоћи
рађа се друга јава –
тајна снега и ноћи
кроз простор исијава.Рађа се друга јава,
попут поларне ноћи,
кроз простор исијава,
а време губи моћи…Попут поларне ноћи
душа у песми спава,
а време губи моћи –
тишина зрачноплава.Душа у песми спава…
Тишина у пуноћи…
Пределе обасјава
месец, у зимској ноћи.ЏЕМПЕРИ
Суше се зимски џемпери на жици,
по бојама су поређани складно.
Позни септембар, поподне прохладно,
ал’ сунце јасно. На плавој равницилет повремени (авиона, птице)
не нарушава дворишну тишину,
а свиленкасту кружну паучину
испреда паук, ту изнад узице.Суше се зимски џемпери мекани.
Мирисом лепим цветним преварена
на вунене рукаве слеће пчела.Нестаће брзо и она и дани
пријатног сунца, крхког као пена…
Близу је тмурна јесен … зима бела.ЛИПЕ
Храм Светог Саве бели се и блиста.
А после кише равномерно плава
светле небеса, испрана и чиста
као мисао кад у срећи спава…Миришу липе. Кроз сав ваздух струји
та душа цветна, простором се шири…
И, чини ми се, једна пчела зуји.
Ветар сећања почиње да пири…Миришу липе с питомог Врачара –
тај ми стих давни нову песму ствара
у овом трену што се вечним чини…А душа ми је и млада и стара
у сутон јунски који се отвара
док све трепери у цветној тишини.МАЈСКА КИША
Кад мајска киша почне изненада,
пљусне у Време давном дечјом чари,
па оно буде једно вечно сада
и душа ти се радошћу озари,
у мисли навру лакоћа и нада
док се природа у капима зари,
а мирис липе здружено се дише
с мирисом свежим топле мајске кише.Кад мајска киша у тебе урони,
нестају бриге, туге, бесмислице,
јер нежни бескрај тада ти зазвони
и чујеш само да цвркућу птице.
Осећаш нешто снажно, од искони
док вода капље с ружине латице;
у ту невиност поглед ти се склони
док прозирне ти капи квасе лице.Кад мајска киша изненада груне,
нежно и страсно кô пољубац први,
пробуде ти се моћне, светле струне,
поточић млади заплеше у крви…
Латице мокре мирисно се круне,
у барицама одсјај сунца врви,
а ружа, липа и душа удишу
ту праисконску, благу, мајску кишу.
