POLOVINA RIVOTRILA

Dobar dan, dragi ljudi. Probudio sam se u dva posle ponoći. Dva puta mesečno idem kod psihijatra. Jednom u Klinički centar Srbije da primim injekciju ksepliona, a drugi put privatno, na psihoterapiju u jednu zemunsku ambulantu. Sad sam pre pet dana išao u Klinički centar Srbije i doktor mi izbaci polovinu rivotrila ujutru. Počeo sam življe da sanjam, ali su buđenja pre zore. Čak sam u poslednjih pet dana dva puta pio pivo solo kući. I evo, probudio sam se u dva posle ponoći. Sutra imam zakazano u Zemunu. Odmah po buđenju sam zgutao polovinu tablete rivotrila da nadoknadim prazninu, ali nisam se uspavao. Noć je. Pijem kafe i pušim. Evo, sad je upravo provrla kafa iz džezve na ringli šporeta.

Malo me ova polovina izbačenog rivotrila poremetila. Divno i živo sanjam, ali se budim pre zore. Dodao sam malo pre jednu polovinu da nadoknadim. Sutra sam u Zemunu. Pitaću doktora šta da radim sa tim.

Pre desetak dana sam poslao roman „Ksenija“ uredniku, uplatio novac, a on objavio moju književnu biografiju na internetu sa sve mojom fotografijom. Izašao je i prikaz jednog mog romana. Poneku noć nisam ni spavao od prevelikog uzbuđenja. Inače, već pola godine škrabam neke takozvane dnevničke pesme. Stalno pričam u njima kako sam se oporavio od života i psihofizičkih tortura. A i lekari su konstatovali remisiju, gubitak bolesničkih simptoma.

I eto, poslao sam izdavaču svoju devetu knjigu, izlaze rezultati o meni na Guglu. Na jesen sam imao javni nastup. Čitanje poezije na sajmu knjiga.

Sinoć me uhvati neka kriza. Nisam mogao da pijem kafe. Niti da slušam muziku, niti da nešto čitam. Otkad idem u Zemun, situacija se skroz stabilizovala. Vratio sam se u porodicu, bio opet na dečijem rođendanu, ćale postao dobrica. Međutim, ovog vikenda opet su komšije ispod stana moje majke lupale u radijator. Mesecima se nisu oglašavali.

I tako ja pošaljem knjigu izdavaču. Izađe moja liter karta na internetu. Kažem, par noći nisam spavao od uzbuđenja. A onda odem u Klinički centar da primim injekciju. Ovaj iz Zemuna mi je to sve sredio. Ubacio jednom mesečno kseplion i izbacio dva puta po polovinu rivotrila. Ovaj drugi mi izbaci i jutarnju polovinu. I tu sam počeo da se budim pre zore, ali jako živo sanjam. Lepi i živi su snovi. Videćemo sutra šta će Zemunac da kaže. Ja sam već popio jednu polovinu da se vratim u normalno stanje, ali nisam zaspao.

Evo, noć je. Sad ću da pijem ovu gotovu kafu. Kažem, mesecima sam pisao dnevničke pesme. Poetska proza neka. Nije bilo nikakvih nagoveštaja ljubavi. Dva puta mesečno kod psihijatra, kupljenje kirija, čistačicu platim da mi očisti stan. Plaćanje računa. Porodični vikendi i sad je ljubavni roman kod izdavača.

Imam novi hobi. Pretraživanje sebe po internetu. Okačio sam i snimak sa Sajma knjiga na Jutjub. I tu mi izašla fotka na Guglu.

I tako, frasnula me nova knjiga, liter karta, jedna polovina rivotrila manje i probudim se noćas u dva posle ponoći.

Kažu psihijatri da sam u remisiji. Ne znam sad šta će biti. Treba da se okupam, kupim cigare i kafu, jedem i da u 11 časova budem u ordinaciji u Zemunu.

Otkad sam poslao knjigu i otkad mi je izašla biografija sa fotografijom na internetu, slušao sam „Stay Away“ od „Nirvane“. Vrtela se po par sati. Lomi, uništi, slomi sve, destrukcija, živ si. Eto, šta je „Stay Away“ govorio.

Aprilska noć. Ima već oko četiri izjutra. Sad ću da popijem ovu kafu, da pušim i tako. Otkad nisam napisao kratku priču. Međutim, poslednjih desetak dana, situacija se uzburkala. Kažem komšinici u liftu:

„Doviđenja, prijatno“, a ona mi ne odgovori ništa.

Ništa značajno se nije događalo poslednjih meseci. Kažem, pisao sam te dnevničke pesme, bio miran i zadovoljan, ali poslednjih desetak dana „Stay Away“ kaže:

„Uništi, slomi, pij, živ si.“

Ne znam šta će biti sa rivotrilom. Ne znam kako ću sutra da prođem. Majka mi je na Kosovu kod svoje majke. Utorak je. Žao mi je da vraćam polovinu rivotrila, jer sam počeo živo da sanjam. Živi i divni snovi. A eskaliralo je u poslednjih desetak dana. Kaže „Stay Away“:

„Ej, pisac, živ si.“