• Korice: Žil Laforg – Mesečarije
    (0)

    Месечарије

    Јадиковка добре луне

    Чују се звезде:

    У крилу стара
    Господара,
    Ми плешемо ли, плешемо,
    У крилу стара
    Господара,
    Плешемо у колу жара.

    „Не једи се, госпа Луно,
    Нека ти је срце пуно;
    Плеши с нама и не ћердај,
    За златастих сунца ђердан.“

    „Боже, како дивно то је,
    За јадну Пепељугу;
    Ја колајну имам другу,
    Дар планете, сестре моје.“

    „Пих, земља ти баш у мраку
    Бесловесног! Празнуј с нама;
    Окренућеш главу сваку
    Тим доличним звездицама.“

    „Хвала, али драгу мијем,
    И чујем је како јада!“

    „Вараш се, то дах је када,
    Васељенске хемије!“

    „Зли језици, сад тишина!
    Морам бдети. Фуфе дробне,
    Кокетујте, ал’ из тмина!“

    „Гле, врлинке цветодобне!
    Госпа пјаних, Дева ћуку,
    Лопурди, вампиру, вуку!
    Мачорима што се туку!
    Ку-ку!“

    Одлазе звезде са позорја. Тишина и Луна. Чује се:

    Под сводом цара,
    Безданара,
    Ми плешемо ли, плешемо,
    Под сводом цара,
    Безданара,
    Плешемо у колу жара.

    Месечина

    Мисао да нећу лећ у звезданост Луне,
    О, понекад ме у желудац муне.

    Све, за тебе, Луно, за стопе ти фине,
    Кад сутони август вилинске тишине!

    Кад спустиш јарбол и ваљаш се лака,
    Валовљем ноћним, пучином облака!

    О, да успнут до дна у теби роним,
    Посвећен у пјаној крстиони!

    Светилниче худи, слепа звездо света,
    Што развошти жал Икаровог лета!

    Јалово око, душемор сени,
    Устоли нам конгрес изнурених;

    Ледлобањо, исмеј ћела јата,
    Непреболних бирократа;

    О, пилуло летаргичних зјала,
    Накапај нам сухост енцефала!

    О, Дијано у хитону белом,
    Нек нас Амор жацне твојом стрелом

    Да пелцује срца благоћудна,
    И сва бића, бескрилна и блудна!

    Звездо спрана дивним поплавама,
    Нек ми мелем твог девственог плама,

    Потопи вечерас чаршав скотан,
    Да умијем руке од живота!

    900 rsd