Месечарије

900 rsd
Odlomak iz knjigeМесечарије

Јадиковка добре луне

Чују се звезде:

У крилу стара
Господара,
Ми плешемо ли, плешемо,
У крилу стара
Господара,
Плешемо у колу жара.

„Не једи се, госпа Луно,
Нека ти је срце пуно;
Плеши с нама и не ћердај,
За златастих сунца ђердан.“

„Боже, како дивно то је,
За јадну Пепељугу;
Ја колајну имам другу,
Дар планете, сестре моје.“

„Пих, земља ти баш у мраку
Бесловесног! Празнуј с нама;
Окренућеш главу сваку
Тим доличним звездицама.“

„Хвала, али драгу мијем,
И чујем је како јада!“

„Вараш се, то дах је када,
Васељенске хемије!“

„Зли језици, сад тишина!
Морам бдети. Фуфе дробне,
Кокетујте, ал’ из тмина!“

„Гле, врлинке цветодобне!
Госпа пјаних, Дева ћуку,
Лопурди, вампиру, вуку!
Мачорима што се туку!
Ку-ку!“

Одлазе звезде са позорја. Тишина и Луна. Чује се:

Под сводом цара,
Безданара,
Ми плешемо ли, плешемо,
Под сводом цара,
Безданара,
Плешемо у колу жара.

Месечина

Мисао да нећу лећ у звезданост Луне,
О, понекад ме у желудац муне.

Све, за тебе, Луно, за стопе ти фине,
Кад сутони август вилинске тишине!

Кад спустиш јарбол и ваљаш се лака,
Валовљем ноћним, пучином облака!

О, да успнут до дна у теби роним,
Посвећен у пјаној крстиони!

Светилниче худи, слепа звездо света,
Што развошти жал Икаровог лета!

Јалово око, душемор сени,
Устоли нам конгрес изнурених;

Ледлобањо, исмеј ћела јата,
Непреболних бирократа;

О, пилуло летаргичних зјала,
Накапај нам сухост енцефала!

О, Дијано у хитону белом,
Нек нас Амор жацне твојом стрелом

Да пелцује срца благоћудна,
И сва бића, бескрилна и блудна!

Звездо спрана дивним поплавама,
Нек ми мелем твог девственог плама,

Потопи вечерас чаршав скотан,
Да умијем руке од живота!

Категорије: , Izdavač:
Autor: Žil Laforg

Под сводом цара,
Безданара,
ми плешемо ли, плешемо…
(„Јадиковка добре луне“)

Песник месечеве стране француског симболизма. Рођен у Монтевидеу, одрастао у Тарбу и Паризу, пет година провео као лектор немачке царице Августе у Берлину. За живота је објавио само две збирке, Јадиковке и Опонашање наше Госпе Луне, а умро је од туберкулозе у двадесет седмој години, неколико месеци по венчању са Лијом Ли. Његов стих и његову иронију после су за себе откривали Елиот и Паунд.

Месечарије доносе обиман избор Лафоргове поезије на српском језику, у преводу и са предговором Бојана Белке („Жил Лафорг или Месечево нахоче“). Денди с цилиндром и расклиманим срцем, песник Пјероа и Луне, Лафорг је иронију носио као оклоп преосетљиве душе: испод подсмеха је јадиковка, а испод јадиковке – месечина. Ова књига је позивница за ноћну шетњу по ивици крова, између оргуљаша, гробара и звезда.

Библиотека ОПУС, књ. 33. Илустрација на корицама: Клара Белић.

Пресинг, 2026 · поезија (превод с француског) · 134 стр. · 20 cm · ISBN 978-86-6198-272-9

Autor

Recenzije

Trenutno nema recenzija.

Be the first to review “Месечарије”

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *