Presing

Стејнар Опстад (1971)

СРНА

У сумаглици од сунца међу дрвећем
усправља се срна и гледа ме
укоченим, упорним погледом
пре него што рипи и да се у трк

Лежем у удубљење где је трава
још увек топла од животињског тела
и чујем како ми срце куца,
или је то срце срне, пре него што заспим

Ћешти Бјеркмо (1971)

ХЕРЕЈ
– за дужину брода испред

Деда је недељом после ручка пио флашу пива.
Онда би легао на софу да се одмори.

Сваки пут би, пре него што заспи с отвореним устима,
трепнуо и рекао:

Сада је деда само папирни брод у потоку вечери.

Ингве Педешен (1972)

* * *

Тихо иде дан.
Смисао. Дани су испуњени тиме.

Можеш да испразниш главу.
То стварно желиш.
То што је било, сада је.

Хенинг Х. Бергсвог (1974)

* * *

Твоје тело у песми је

сумњиво једнако као што си
и ти изван песме.

Изгледа сасвим идентично. Јесте идентично.

До сваке линије на длану, сваке
длачице на подлактици.

Свака појединачна трепавица
ту је.

Ипак те препознајем само
делимично. То ниси ти.

Ти ниси овде.

Хилдегун Дале (1974)

* * *

Будимо се, постепено,
лежимо у кревету и гледамо комоду.

Само ручка, на сред маслинастозелене
површине, од упреденог метала је.

Овај облик увек личи на дрво
чије се корење увија, постаје стабло,
уздиже се од земље, у чист ваздух.

Хокун Евреос (1974)

* * *

Плашим се јазавца којег увече сретнем.
Отац је отерао јазавца, ја терам јазавца
као што га је отац појурио
из куће, у вече.

Плашим се вечери
У којој срећем јазавца.
Отац је терао сумрак, ја терам оца
из куће, у вече.

Плашим се оца
када мало говоримо
и споља шуња се јазавац
који нас тера у кућу.

Марте Хуке (1974)

(Повратак кући)

Дан и ноћ
прелећу јата гусака
преко куће

Брбљиве птице
мењају место
у правцу севера

Твој поглед је празан,
без речи си, отворена,
али уста проналазе сису
кад те привучем уз стомак

Кад спаваш, заборавим ко си
Кад се пробудиш, морам да се подсетим
да смо две

Једна мора да пази на другу,
и та једна
ја сам

Устајем
чујем јата прелазе,
И у мени се креће у новим правцима

Слушам ти дисање
чекам – надам се
да ћеш да живиш и живиш
хиљаду година

Носим те
кроз кућу,
држим ти главу
нежно

Кристијан Бергквист (1975)

ПРЕСЕЛИО САМ СЕ У ШУМУ

ове године
видео сам
лисицу крај зида
зеца на стази
срну под прозором
веверицу под хранилицом за птице
и овде у огледалу
усамљеног вука

Рут Лилегравен (1978)

ШИШАРКЕ

шишарке
сакривам иза
мреже корења на земљи
под жбуном над потоком
у празно свракино гнездо

све могу да ураде
све могу да буду

овце и свиње
кокошке и певци
риба и птица

могу да
скачу и поскакују
певају и причају
носе и теже

могу бити
сестра и брат
отац и мајка

Сандра Лилебе (1978)

* * *

Два ми је чајника
купио за све ове године
које смо провели заједно

Један сам убацила
у црну кесу кад сам се исељавала
кљун му је штрчао
кроз рупу на врху
и ударио у довратак
кад сам излазила

То смо последње урадили као пар
савијених колена у ходнику
скупљали смо мале беле ране