Nekršteni fjordovi: nova norveška lirika

1.000 rsd
Odlomak iz knjigeNekršteni fjordovi: nova norveška lirika

Стејнар Опстад (1971)

СРНА

У сумаглици од сунца међу дрвећем
усправља се срна и гледа ме
укоченим, упорним погледом
пре него што рипи и да се у трк

Лежем у удубљење где је трава
још увек топла од животињског тела
и чујем како ми срце куца,
или је то срце срне, пре него што заспим

Ћешти Бјеркмо (1971)

ХЕРЕЈ
– за дужину брода испред

Деда је недељом после ручка пио флашу пива.
Онда би легао на софу да се одмори.

Сваки пут би, пре него што заспи с отвореним устима,
трепнуо и рекао:

Сада је деда само папирни брод у потоку вечери.

Ингве Педешен (1972)

* * *

Тихо иде дан.
Смисао. Дани су испуњени тиме.

Можеш да испразниш главу.
То стварно желиш.
То што је било, сада је.

Хенинг Х. Бергсвог (1974)

* * *

Твоје тело у песми је

сумњиво једнако као што си
и ти изван песме.

Изгледа сасвим идентично. Јесте идентично.

До сваке линије на длану, сваке
длачице на подлактици.

Свака појединачна трепавица
ту је.

Ипак те препознајем само
делимично. То ниси ти.

Ти ниси овде.

Хилдегун Дале (1974)

* * *

Будимо се, постепено,
лежимо у кревету и гледамо комоду.

Само ручка, на сред маслинастозелене
површине, од упреденог метала је.

Овај облик увек личи на дрво
чије се корење увија, постаје стабло,
уздиже се од земље, у чист ваздух.

Хокун Евреос (1974)

* * *

Плашим се јазавца којег увече сретнем.
Отац је отерао јазавца, ја терам јазавца
као што га је отац појурио
из куће, у вече.

Плашим се вечери
У којој срећем јазавца.
Отац је терао сумрак, ја терам оца
из куће, у вече.

Плашим се оца
када мало говоримо
и споља шуња се јазавац
који нас тера у кућу.

Марте Хуке (1974)

(Повратак кући)

Дан и ноћ
прелећу јата гусака
преко куће

Брбљиве птице
мењају место
у правцу севера

Твој поглед је празан,
без речи си, отворена,
али уста проналазе сису
кад те привучем уз стомак

Кад спаваш, заборавим ко си
Кад се пробудиш, морам да се подсетим
да смо две

Једна мора да пази на другу,
и та једна
ја сам

Устајем
чујем јата прелазе,
И у мени се креће у новим правцима

Слушам ти дисање
чекам – надам се
да ћеш да живиш и живиш
хиљаду година

Носим те
кроз кућу,
држим ти главу
нежно

Кристијан Бергквист (1975)

ПРЕСЕЛИО САМ СЕ У ШУМУ

ове године
видео сам
лисицу крај зида
зеца на стази
срну под прозором
веверицу под хранилицом за птице
и овде у огледалу
усамљеног вука

Рут Лилегравен (1978)

ШИШАРКЕ

шишарке
сакривам иза
мреже корења на земљи
под жбуном над потоком
у празно свракино гнездо

све могу да ураде
све могу да буду

овце и свиње
кокошке и певци
риба и птица

могу да
скачу и поскакују
певају и причају
носе и теже

могу бити
сестра и брат
отац и мајка

Сандра Лилебе (1978)

* * *

Два ми је чајника
купио за све ове године
које смо провели заједно

Један сам убацила
у црну кесу кад сам се исељавала
кљун му је штрчао
кроз рупу на врху
и ударио у довратак
кад сам излазила

То смо последње урадили као пар
савијених колена у ходнику
скупљали смо мале беле ране

Категорије: , , Izdavač:
Autor: Marko Vuković

Iz recenzije Vladimira Perića:
Postoje razni tematski pristupi kojima možemo rasvetliti antološki presek nove norveške lirike: geografski, ekološki, psihoanalitički, urbanistički itd. Opredeljujemo se za luminopoetički – onaj koji u centar stavlja fenomen svetlosti. Nasuprot njemu stoji fenomen mraka sa kojim stupa u kontrapunktski, dijalektički odnos. Svetlost je uslov postojanja svega, a njen simbol, koji pulsira ovim tekstom, zrakoliko se razlaže na značenja svesti, (samo)spoznaje, sreće, topline, harmonije… Primiti svetlost znači suočiti se sa iluminacijom ne samo spolja, nego i iznutra, iz duše. Duša postaje pročišćena, srećna, nasuprot obrnutom procesu gde mrak unosi haos, bol, zebnju, tugu, depresiju, očaj. U mnoštvu primera nove norveške poezije susretaćemo se sa više svetlostnih relacija: sa Suncem, u religioznom smislu, sa urbanitetom (gradom) kao i sa privatnim svetlom (onim koje osvetljava dom). Ako bismo sumirali značaj teme borbe između svetlosti i tame na savremenu norvešku poeziju, mogli bismo reći da ovaj nordijski mitopoetički topos (i te kako prisustan u finskoj Kalevali) i te kako pulsira i danas u lirskim poetikama mnogih norveških autora. U jednom potpuno drugačijem podneblju, sa prilično uravnoteženim godišnjim dobima i drastično manjim svetlosnim oscilacijama, iskustvo sa ovakvom pesničkom tematikom, u najpozitivnijem mogućem smislu, donosi inspirišuće očuđenje. Iz njega proističe potreba za novim čitanjem ovog više nego dragocenog lirskog odabira prevodioca Marka Vukovića.

Autor

1 review for Nekršteni fjordovi: nova norveška lirika

  1. Gvozden –

    Iz recenzije Vladimira Perića:

    Postoje razni tematski pristupi kojima možemo rasvetliti antološki presek nove norveške lirike: geografski, ekološki, psihoanalitički, urbanistički itd. Opredeljujemo se za luminopoetički – onaj koji u centar stavlja fenomen svetlosti. Nasuprot njemu stoji fenomen mraka sa kojim stupa u kontrapunktski, dijalektički odnos. Svetlost je uslov postojanja svega, a njen simbol, koji pulsira ovim tekstom, zrakoliko se razlaže na značenja svesti, (samo)spoznaje, sreće, topline, harmonije… Primiti svetlost znači suočiti se sa iluminacijom ne samo spolja, nego i iznutra, iz duše. Duša postaje pročišćena, srećna, nasuprot obrnutom procesu gde mrak unosi haos, bol, zebnju, tugu, depresiju, očaj. U mnoštvu primera nove norveške poezije susretaćemo se sa više svetlostnih relacija: sa Suncem, u religioznom smislu, sa urbanitetom (gradom) kao i sa privatnim svetlom (onim koje osvetljava dom). Ako bismo sumirali značaj teme borbe između svetlosti i tame na savremenu norvešku poeziju, mogli bismo reći da ovaj nordijski mitopoetički topos (i te kako prisustan u finskoj Kalevali) i te kako pulsira i danas u lirskim poetikama mnogih norveških autora. U jednom potpuno drugačijem podneblju, sa prilično uravnoteženim godišnjim dobima i drastično manjim svetlosnim oscilacijama, iskustvo sa ovakvom pesničkom tematikom, u najpozitivnijem mogućem smislu, donosi inspirišuće očuđenje. Iz njega proističe potreba za novim čitanjem ovog više nego dragocenog lirskog odabira prevodioca Marka Vukovića.

Add a review

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *