Presing

TROVAČ

trovo kerove
a ćale mu prodavo
nekakve kožne kape
na pijaci
sedeo po čitav dan
na tronošcu
gledao strogo
ali ipak odozdo
prosto ti neprijatno
kad prođeš
praviš se da ga ne vidiš

a taj bilmez
voleo da truje kerove
nabavljo kumarin
iz fabrike u kojoj mu radila žena
kad ker umre
on ti priđe
pa pita
komšo kako je

dobro je kažeš
kako si ti
čisto da ne vidi
koliko te boli
i vidiš uspeva
grči mu se vilica
svi zlikovci su ustvari tupani
nemaš dokaz
a opet znaš da je on
jer drugi ti prilaze i kažu
nisam ja brate
ne bi ja to nikad
i reko bi ti da znam ko je

i svi misle da je to bio
taj kapokrojački sin
i svi sad čekaju osvetu
pala je jedna šteta
pa mora i druga
ne valja kad se ne drži
ravnoteža

ULICA

misliš da je ulica
za božić
lišena onog odmeravanja
kad zahvaljuješ bogu
što si tako krupne građe
i teških kostiju
jer kako je onima
koji nisu te sreće
onima koji sklanjaju
tela u stranu
da prođe fukara
s obzirom da je to malo mesa
jedino što u životu imaju
i treba im neoštećeno

sve drugo je ili sultanovo
ili se na njega plaća pdv

onda vidiš
da je toga
i na božić
ali u nešto manjem obimu
samo je nekad sneg
a nekad nije
za žućkasto ulično svetlo
očekuješ da je posebno
kao na televiziji
ali nije
i ljudi su nadrndani
pljuju ispred sebe dok hodaju
gledaju svoja posla
niko se ne smeška
niti je opsednut praznikom

ne znam za one u crkvi
nisam bio
možda se na liturgiji čeka
tračak nade sa neba
možda tamo kad zagrebeš površinu
ne zatekneš ovo očajanje
mada sumnjam
jer gde nestanu svi oni
kad izađu iz crkve

i uopšte
ulica kojom promiču automobili
opasana trotoarima sa obe strane
ratno je okruženje
a ljudi se plaše
da podignu metalne novčiće
jer se veruje da ih za božić
na raskrsnice bacaju
babe vračare
lično

TESLA

nema tesle
disa
bore
vele novine
nadiru samo
bela kuga
crni prišt
i žuta rasa
a godišnje se
izvrši u srbiji
220.000 abortusa

šta biva sa leševima
nerođene dece
ne znam
nisam išao na to
groblje ili đubrište
kako se uzme
i neću
ali se pitam
da nije novi tesla
slučajno
na njemu završio

ilija fekalija

kada bi ilija fekalija
ušao u kafanu
stizale bi ture
za njegov sto
evo ga ika
zlatna sajla našeg kraja
dobacivali su
dajte čoveku još pića
a baja je radio
na otpušavanju
začepljenih wc šolja
kanalizacije
i svega drugog
kuda teku govna
uvek je vukao tu svoju
umazanu sajlu
oko ramena
donosio nam je sreću
umesto dimničara
koga nismo imali
radio sam ja
reče jednom
kad su mu već dojadili
i sa većim govnima od vas

posle bola od tog prvog muka
nisu mu više dosađivali

MORANJE

jel još radiš sa domcima
beskućnicima
i sirotinjom
pitaju kad me sretnu
na ulici

da
kažem

šta ćeš
setnu se
mora i to neko da radi

mora
kažem

da ih čuva
nastave oni
da ih obilazi
pazi i pokriva
nije ti lako

aha
kažem
nego
nešto si se mnogo zadržao
oko tog moranja
zaglavio si se u blatu
pa šlajfuješ

zine da bekne začuđen
kako ti to starijem
i slično sranje
udarim ga po sapima
on počne da njišti
a ja opet
preko leđa
stoku treba češće
preko leđa
da se ne opusti

i da vidiš
brajko
kako brzo odgalopira
niz ulicu

DANILOV NA KUKI ZA MESO

Misleći na recept za selsko meso
kupih Politiku jedne subote
i u Kulturnom dodatku
ugledah pesmu mesje Danilova
pesnika iz Požege.

Veli, kako je išao on (Danilov) ulicom
i našavši se ispred kasapnice
ugledao polutku okačenu na čengele
pa se odmah zapitao kako je moguće
da se umesto praseta na onoj kuki
ne nalazi on (Danilov).

Potpisujem ovo, rekoh
pa makazama
iskrojim Danilova iz novina
i metnem ga u novčanik
kao regrut pismo od kuće.

Jednog dana moja žena,
dok je tražila sitno dvadeset dinara,
brljajući po mom novčaniku
nađe onog Danilova na kuki
pročita ga i poče da plače.

Ti nisi ovo!
Ti nisi ovaj!
Zarida i zatrese se.

Jesam, ženo! – viknem, poskočivši
Danilovu i sebi u odbranu.

Danilov, to sam ja
Koji vazda kukam
okačen o kuke
na belim pločicama varoške kasapnice
istranžiran mesarskom satarom
spreman za kuvanje
kako se jedino može
po starom bitoljskom receptu
za selsko meso.

Žuti

Žutom oči sijaju
dok pakuje gući parfeme
koje je smotao iz UNHCR paketa
otkud gući u magacinu za izbeglice
čudi se sa sjajem u očima
i u torbu trpa samo
firmirane moderne stvari
adidas, palmolive i slično
a ruski berezovij sok
pakovan u drvene sanduke
i prašak za veš u buradima iz Turske
ostavlja portirima

Šefov brat i ja

Dok protivavionska štekće
negde iza Kosmaja
šefov brat i ja u aprilu 1999.
praveći skalpelom gotovo neprimetan rez po ivici
iz kartonskih kutija izvlačimo konzerve
ruske i beloruske dimljene ribe –
donacije Rotes Krojca

Sardine se uvek nepogrešivo
nalaze na istom mestu
dok računamo dobit od prodaje u kineskoj radnji
divimo se germanskoj tačnosti i maštamo
o velikim isporukama lokalnoj pijaci
u vreme uskršnjeg posta

Osim u Crvenom krstu
brat mog šefa zarađuje i od prodaje benzina
priča mi kako je majci uništio kazan za čvarke
kuvajući dvolitarske plastične boce
da bi ih napravio manjim
i zaradio više prodajući gorivo naivnim vozačima

Istovremeno se, dok klimajući glavom
opravdavam njegovu prevaru
bombama koje nam padaju na glave,
pitam kako se tako lako
pretvaramo u zlikovce
pomišljam kako je valjda
najvažnije sačuvati sopstvenu guzicu
pa u zanosu tog saznanja konzerve ribe slažem u torbu
ne primećujući šefa
kako nas između naslaganih paketa
nečujno prati i posmatra
čekajući da završimo
a onda se tobož slučajno pojavi
i nađe sakrivene sardine
čudeći se kako neko može da krade
od ljudi koji su sve izgubili

Brat je brat, ipak
sankcija izostaje
i kada ode mi sa stidom u srcima
vraćamo sardine u one kutije

Šef moj

Šef moj plače
dok sa radija ide
s one strane granice
osta duša i srce.

Što plače Brko, pitaju portiri
žali za Krajinom, kažem.

A šef se pribere pa svi zajedno
u vreće u gepeku njegove zastave
odvajamo adidas trenerke
iz grčkih donacija.

Mora se živjeti dalje.

MEDVED

Medved je nastao u sibirskoj stepi
onda kada, samo jednom, samo jedan gost
nije bio zadovoljan kako su ga ugostili.
Pobesneo je i pretvorio se u zver.

Onda je sa Slovenima došao na Balkan.
Tu se izmešao sa domorocima,
dodajući sebi ilirski, trački i vlaški gen.

Nikad ne znaš ko će zanoćiti kod tebe.
Zato ga ugosti bolje nego kuma rođenog.
Znaš i sam da i brat može postati medved.
Šta sve može postati onaj što ti nije brat?

Sipaj mu još jednu. I kad stavi ruku preko čaše
– sipaj. Nutkaj ga i ušuškuj. Ne odugovlači.
Daj mu najbolje meso. Decu svoju ćušni iza ušiju
da im poteku suze, pa mu se izvini. Prekori ih.

Ne možeš znati ko je noćas bio dobar domaćin,
šuma iza kuće možda je puna mrkih medveda.
Ko je večeras gosta poslao gladnog na spavanje?
Dobro zasuni, pa otkoči pušku.