Od autora:

Kad sam neke od ovih tekstova objavljivao na dru-štvenim mrežama, jedan poznanik, dobar pisac, prokomentarisao ih je kao zapisivanje na papirićima. Oni u osnovi jesu to, usputni, trenutni zapisi, bez mnogo brige o konceptualnom ili sa-držinskom razvijanju i o formi. Bili su mi potrebni i pisao sam ih, bolje rečeno puštao ih bez mnogo kontrole i predumišljaja, mada je policajac u našim glavama uvek strožiji i budniji nego što smo često u stanju da poverujemo, a još manje priznamo.

Mnogi su ove kratke forme videli kao poeziju, što je za neke od njih legitimno, ali ja ih nisam pisao tako, uz samo po neki izuzetak, koji će čita-ocima biti očigledan. Pisao sam ih kao kratke prozne forme – priče, zapise, fragmente, kako god ih i kako god koje od njih nazvali. U tom smislu, ne bih voleo da oni budu čitani i ocenjivani kao poezija, jer mislim da to nije njihova prava mera. Jedan drugi poznanik ih je ispravno nazvao „isečcima zbivanja“ – zbivanja prošlih, sadašnjih, unutrašnjih, imaginativnih.