Međučin

500 rsd
Odlomak iz knjigeMeđučin

Пет минута пре поноћи

Немој ноћас да патиш за оним што немаш,
радуј се оном што имаш,
јер да је требало имати то што немаш,
то нешто некако би дошло.

Загрли ближње
и опрости им неке ружне речи,
замоли да и они теби опросте,
јер они су ту и кад други оду – они су ту заувек.

Сети се ноћас оних који гледају на тебе
као на богатог принца,
оних којима је камен јастук,
а ветар јорган.

Да ли ћеш?

Кад ми коса добије сивило,
а артритис победи прсте,
кад ми ноћне море буду
покушај сећања на значење речи
које сам изговарао претходног дана,
кад ми тешка битка буде
сечење ноктију на ножним прстима,
мирис устајалог буде мирис моје пегаве коже,
кад ми корак буде дугачак колико и мисао,
а мисао кратка, да поред мене пролети,
кад више нису важне жеље,
кад нису битни снови,
кад је важна радост свитања јер још један дан сам ту.
Да ли ћеш ме и тад волети?

Медитеран

За већину, смрт је излаз.
Али не и за мене.
Ја имам једну чемпресову шуму,
мирис рузмарина и мимоза,
галерију стена,
врт разнобојног камења,
белог песка и шкољки,
со(л) у ваздуху и со(л) на кожи,
дах живота у таласима.
Море.
У сновима који не умиру.

Михољска

Када умрем,
нека буде михољско лето.
Топло, жуто, црвенкасто,
хладно јутро и диван дан,
негде успаван,
на песку,
поред мора, плавкастог од неба,
сјајног од сунца,
у очима да ми дрема
лето које пролази,
и да слушам таласе,
уроњених прстију дубоко у песак
и глава да ми почива на облутку.
Михољско.
Лето.
И ништа после.

Дани

Дани су само бескорисно изговорене речи,
капи кише изгажене на улици,
дани су лото бројеви и угашена нада,
згужвани чаршави, несварени ручкови.

Дани су само снови ноћи,
поређани кипови оронулости у парку,
дани су изговор за живот,
огуљена поморанџина кора.

Дани су само пролаз преко ливаде,
бескрајни низ свега и свачега,
дани су нерешена теорија завере,
неопеглане кошуље, прљаве чарапе.

Дани су само бесмислен судар светова.
Дани…промичу неухватљиви, као таласи.

Категорије: , Izdavač:
Autor: Borivoje PetkovićRobert Oldmen

Ovaj neobični dvojac donosi osveženje u poeziju: iako generacijski pripadaju sasvim drugačijim socijalnim perspektivama, a takođe su udaljeni hiljadama milja razdvojenim kontinentima, njihove poetike pokazuju koliko poezija može biti vezivno tkivo za elementarne ljudske vredosti. Petković pronalazi radost u življenju među ljudima, njegov teren su porodični odnosi i dramaturgija urbanog života, dok Divlji Bil Oldmen posmatra svet kroz bluz, kroz usnu harmoniku i akustičnu gitaru, gledajući sa mnogo nade u vojnike koji se iskrcavaju na plažu Omaha u Normandiji, jer su oni, pored svega, upravo oni ljudi iz komšiluka o kojima piše i Petković, sa distance od nekoliko hiljada kilometara. Ima i kod Petkovića malo bluza, kao što i kod Oldmena ima malo gradske jeke, i zbog toga su se njihovi stihovi tako dobro uklopili.

Dani

Dani su samo beskorisno izgovorene reči,
kapi kiše izgažene na ulici,
dani su loto brojevi i ugašena nada,
zgužvani čaršavi, nesvareni ručkovi.

Dani su samo snovi noći,
poređani kipovi oronulosti u parku,
dani su izgovor za život,
oguljena pomorandžina kora.

Dani su samo prolaz preko livade,
beskrajni niz svega i svačega,
dani su nerešena teorija zavere,
neopeglane košulje, prljave čarape.

Dani su samo besmislen sudar svetova.
Dani… promiču neuhvatljivi, kao talasi.
 
Čovek bez medalje je kao svinja u klanici

Mitološki heroj.
Reklama.
23 godine, menjam svet, na moj način,
kao i Hemingvej.
Putujem brodom, izlet.
Leto, samo što nije.

Upišanih gaća, trčim po pesku,
i padam u krvavu kaljugu,
metak me je ubo ispod desnog rebra,
drugi je zaustavila butna kost,
ležim i serem od straha,
ne prestajem da drhtim
dok doca sa povezom preko oka
sipa u mene morfijum,
i padam u crno, čujem ga da kaže: „Sine, smrt ne boli“.
Na Omahu pada večernja kiša.

Autor

,

Recenzije

Trenutno nema recenzija.

Be the first to review “Međučin”

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *